Falio se Pletikosa Pavle
Usred rata izmeđ komorata[1]:
„Imam seju od sedam godina,
„Đerdan nosi od sedam stotina!"
Tu se nađe jedan od junaka, 5
Pa govori Pletikosi Pavlu:
„Ne fali se, Pletikosa Pavle!
„Sedam ima, kako je ja ljubim.
„Uz’o sam joj sedam kavadova,
„Svi su sedam od zelene svile, 10
„I sedmoro novajli papuče,
„Sve sedmore srebrom potkovane.“
To se Pavlu na ino ne može,
Već se vinu preko polja ravna,
Kano zvezda preko vedra neba. 15
Koliko ga seja ugledala,
Toliko je pred njeg išetala,
Pa se maša, da konja prevati.
Al besedi Pletikosa Pavle:
„Ukloni se, moja mila sejo, 20
„Konjic kaljav, da te ne pokalja,
„Bratac ljutit, da te ne pokara.
„Danas sam te udomio, sejo
„Otvaraj mi šarene sanduke,
„Da ja vidim imaš li darova.“ — 25
„Ja sam moje ključe pogubila,
„Ne mogu ti sanduk’ otvoriti."
Rasrdi se Pletikosa Pavle,
Pa udara lakim buzdovanom.
Sve sanduke redom otvorio, 30
Pa op nađe sedam kavadova
I svih sedam od zelene svile.
„Od kud, sejo, sedam kavadova,
„I svih sedam od zelene svile?“
„Učila sam sedam devojaka, 35
„Učila sam sitan vezak vesti;
„Uzeše mi sedam kavadova."
Pa on nađe novajli papuče,
Sve sedmore srebrom potkovane.
„Odkud, sejo, sedmore papuče, 40
„Sve sedmore srebrom potkovane?"
„Učila sam sedam devojaka,
„Učila sam tanku pređu presti;
„Kupiše mi sedmore papuče.“
Rasrdi se Pletikosa Pavle, 45
Te zamanu svojim buzdovanom;
Kako ju je lako udario,
Sa crnom je zemljom sastavio.
Udario, pa se pokajao,
Te on ode među Latinine, 50
Da bi li se izodio greha.
