Pijero Muzuvijer1/16
| ←Šena petnesta | Pijero Muzuvijer Pisac: Nepoznati autor Šena šesnaesta |
Šena prva→ |
FRANO: Ispekla se pečenica u Lopiže Frana u peći; gizdavo ovo pleće on ga je vrtio, on ga je peko, — najbolji ga toka dio.
MITAR: Evo nam odovuda Frana Lopiže pećnika; vsseo je ter sviri u svrdionicu i popijeva; ispeko nam je ono pleće u peći što smo mu jutros dali.
GUBICA: Mitre, daj da ga ovdi izijemo! — O, Frano, dobar ti danak! je li se dobro ispeklo u nahari na našu? da’ da ga, brate, ovdi mandukamo [izjedemo].
FRANO: Znate li da sam ja trudio oko njega? mene toka dijelit ga i meni najbolji dio uzeti.
MITAR: Ako si ti trudio za ispeć ga, a ja sam ga u komardi providžavo, i da ga nijesam djevojci Pava Zgeđe ugrabio, to ga i ne bismo imali nit bi imo ti česa peć.
GUBICA: A mene ne stavjate?! a da ja nijesam do mjedi da se kupi, da prostiš, izjeli biste veće što znate. Ma da se ne gombamo ko će ga dijelit i rezat, ja ću sad činit da se pogodimo: Frano, uzmi ti ražanj s plećom i zabodi ga ovdi u tle, a pak svaki jedan drugomu poveži oči, ter onako sljepaški ko ga najprije iznađe, da je on gospar dijele činiti.
MITAR: Ta je vrlo dobra! od ove, brate Frano, valja da se svak kontenta.
FRANO: Orsù [deder], ja sam kontent; evo ražnja, ja sam ga zabio ovdi; ma neka ja vami prvo oči povežem.
TRIJESKALO (sam): Što ovi ovdi kurvići čine? stali su se igrat na slijepoga zeca. Cazzo! prid njima je pleće; otiću ovdi iza kantuna spijavat za učiniti im koju famozu [slavnu] burlu.
GUBICA: Na, meni najprvomu sveži.
MITAR: A sad ja i ti, Frano, jedan drugomu sveži.
FRANO: Cazzo! nemoj stišnjivati jako! Nemojte prije počimati nego ja rečem. Da, počmimo! ko ga prije nađe, živa mu majka!
TRIJESKALO (sam): Tu nije druge — učiniću im je! apunto sam našo sad ovi rog; dignuću im pleće i nataknuću im ovi rog na ražanj. (Ovdi diže pleće i iatiče na ražanj rog, i govori:) Reuška mi ko sam htio!
MITAR: Tišta, tišta — ja ga napipah! evo mi ražnja u ruci!
FRANO: Da gdje je pleće?
GUBICA: Para ga nije! O, Mitre, ne burlaj! znaš da sam ja mislio činit dijele?
MITAR: Ne burlam ništa: obratilo se pleće u rog! Česa ćeš dijelit? na tebi sve to u tvoj dio! lijepu ti nam je njeko burlu učinio.
FRANO: Žalosni Frano! ne žalim drugo nego trud koji sam učinio; a vrlo ti se bijah i naoštrio!
MITAR: A ja žalim da nam se ovako rugo dogodilo; ma nam nije niko kriv iego Gubica, koji nam je učinio poveživat oči.
GUBICA: Što ti sam ja kriv?! ja sam cijenio da će nam na dobro pasati. Ma me strah, Signor Mitre, da nam ti nijesi ovu burlu učinio i da ga nijesi salvo [spremio] za proždrijet ga sam. Neka te ja malo obidem.
MITAR: Na, obidi me! ja sam kontent; ovo je ono „reci mi, dokle ti ne rečem“! Nemoj samo da si ti oni lupež; na, vidio si, u mene ga nije — neka ja sad tebe obidem!... Nije ga ni u tebe! Ko nas je ovo spijo? ko može biti?
FRANO: Vrag vas zno i š njime! almeno mi ne govornte ništa, er bih sad slađe koga na ovi ražanj nabio nego se oneta pleća naio.
GUBICA: I gradovi ginu i glave se gube i veće stvari, ma se čeljad ne desperavaju; znate li da se dovečer kolenda? Refaćemo i šes pleća, to ćemo se i počitat — hod’mo svi zajedno kolendat!
FRANO: Ne stavljah se ja! imaš razlog, aferin, Gubica; ma kad se spomenem, vazda ću se promutiti.
GUBICA: Umjesto od pleća ovo ćemo ribe izjestit; zajedno ćemo u mene na večeru.
MITAR: Da, ako imamo kolendat, hod’mo veće; a jeda i opeta lupeža od pleća gdjegodi nznađemo.
FRANO: Ah, da ga iznađemo, vrlo ti bih ga ovijem ražnjem probio!
GUBICA: Ho’te vi tamo; sad ću ja za vami doć, neka ospremim ovo doma i naredim da se skuha.
FRANO: Poteži se, brate Gubica; znaš da bez tebe ne umijemo intonati [zapjevati].
Reference
[uredi]
