Pijanstvo
| PIJANSTVO Pisac: Dimitrije Tucović |
| Radnički kalendar za 1904. godinu, str. 72—77. |
Ko stupi u radničke redove da u njima dela, ne može biti ravnodušan prema jednoj žalosnoj istini: da upotreba alkoholnih pića pravi radnike više nego i šta drugo nemarnim, ravnodušnim, neosetljivim prema njihovoj bedi i poniženosti. Još manje može biti ravnodušan prema kakvom reakcionaru ili propalom bekriji iz gospodskih krugova, koji s izvesnim zadovoljstvom pričaju: da bedu stvara pijanstvo, da ne bi bilo sirotinje da nije alkohola, da je društvo dobro, ali da su ljudi rđavi i krivi za svoje patnje.
Ova dva razloga dovoljna su, pa da obratimo veću pažnju na prirodne posledice pijanstva i društvene uzroke njegovog širenja.
Delom kao rasprostranjena i stara navika, a delom kao proizvod bednog i potčinjenog položaja radničke klase — pijanstvo ili prekomerna upotreba alkoholnih pića tesno je skopčana s narodnim životom. Ono je raznim običajima i predrasudama toliko odomaćeno da bez njega ne može biti ni veselja, ni žalosti, ni svadbe, ni pogreba — jednom reči nikakve duševne manifestacije. U tome pogledu narod se danas više brine da li je rodila šljiva nego njiva. Kao što jedan pisac lepo veli: Ljudi piju kad se sastaju, piju kad se rastaju; piju kad su gladni, piju kad su siti; piju kad je ladno, da se zagreju, piju kad je vrućina, da se rashlade; piju kad su neveseli, piju kad su veseli; piju kad se sahranjuje, piju kad se rađa; piju i samo piju. I to rade i danas kada je nauka pokazala da pijanstvo stvara čitav pustoš u organizmu ljudi i u njihovim moralnim i duševnim svojstvima.
Blagodareći neznanju i varljivim dejstvima ovog najopasnijeg opijuma, ljudi ga i dalje upotrebljavaju s uverenjem da hrani, snaži i zagreva organizam. Ova zabluda potiče poglavito otuda što alkohol nadražuje organizam, izaziva jaču pokretljivost organa, ubrzano disanje i kucanje srca, brže ispuštanje toplote. On prenosi pijanicu u izvesno stanje prijatnoga zanosa, u kome postaje neosetljiv prema hladnoći, goploti, umoru, gubi moć procenjivanja opasnosti i svojih sopstvenih postupaka.
Stare opasne zablude treba suzbijati i rasprostirati istine koje je nauka utvrdila.
Pijanstvo izaziva bolesti i slabi otpornu moć organizma. Nema ni jednog organa u našem telu na koje alkohol ne utiče štetno. Engleski lekari tvrde da polovina bolesti potiče od prekomerne upotrebe alkohola. Statističari tvrde da alkohol, u pogledu uticaja na narodno zdravlje, dolazi odmah iza jektike (tuberkuloze).
Od alkohola strada naročito srce, jetra, stomak i bubrezi. Rđave posledice pijanstva bilo je utoliko teže saznati što se one obično svete u docnijim godinama. A one su sve opasnije i teže što su hrana, odelo i stan slabiji. Nezaštićena radnička klasa najviše strada.
Pijanstvo ruši um. Lagano i postepeno pijanica postaje grub, zaboravan, nemaran, tupav, neosetljiv, uopšte izgubljen čovek, dok ne završi katarom u stomaku ili ludnicom. Statistika bolesti u južnoj Austriji pokazuje da je od 549 umobolnih u 1889. godini bilo 135 isključivo zbog alkohola. A u Cirihu 1890. od 112 bolesnika bilo je 31 od alkohola. Alkohol unosi čitav dar-mar u prirodne osobine ljudi: pravi ih neodređenim, povodljivim, gotovim na sve poroke i ekscese, nesposobnim ni da vole ni da mrze, ni da se čim oduševljavaju.
Pijanstvo stvara rđavo potomstvo. Deca pijanica obično imaju epilepsiju (padavicu), ona su kretenasta, gluvonema, kržljava, nervozna. Jedan je profesor ispitivao 10 familija čiji su roditelji ili pretci bili odani piću. I on je našao da je od njihovo 57 dece: 12 umrlo od telesne malaksalosti odmah po porođaju, 8 patilo od idiotizma (blesavosti), 13 od epilepsije, 2 gluvonemo, 5 kržljavo. Samo je 9 normalno razvijeno. Od 300 blesave dece, utvrđeno je da je 145 rođeno od roditelja koji su bili pijanice.
Pijanstvo umnožava prestupe. Statističari su utvrdili da je 70—80% prestupa vezano za pijanstvo. [Maks] Ber je ispitivanjem utvrdio da je od 32.837 zatvorenika u nemačkim zatvorima u 1890. 41,7% bilo odato piću. Naš narod pokazuje mnogo i mnogo slučajeva gde se zločin vrši sasvim nesvesno, u pijanom stanju.
Beda u koju je dovedena radnička klasa: predugo radno vreme, niske nadnice, rđavi stanovi, slaba hrana i niska kultura — sve je to učinilo pijanstvo jednom društvenom pojavom, pratioce bede i patnje. Samo zatucan neznalica može danas tvrditi da js pijanstvo uzrok bedi radnika u kapitalističkom društvu, a ne beda kapitalizma uzrok pijanstvu.
Fridrih Engels veli: „Svi mamci, sva moguća iskušenja udruženo vuku radnika pijanstvu. Rakija im je gotovo jedini izvor radosti ... Radnik se vraća s rada umoran i malaksao od dugog rada; nalazi stan bez ikakvih ugodnosti, vlažan, neprijatan i prljav; treba mu nešto što će ga oveseliti ... Od rđava vazduha i rđave hrane oslabilo telo silno traži nekakav pokretač spolja; radnikova potreba za društvom može se podmiriti samo u krčmi, jer on nema drugog mesta gde bi mogao naći svoje prijatelje..."
Čuveni nemački profesor [Maks] Veber veli da je alkohol posledica gladi. To se dokazuje tim što najmanje pića troše oni radnici koji imaju najveće zarade, najbolju hranu, odelo, stan, najviše slobode i najveće organizacije. Američki radnik troši na hranu 1.800 d. a za alkohol 3,7% svoje zarade; engleski 1.300 za hranu, a 4,4% za alkohol; francuski 1.160 za hranu, 5,7% za alkohol; belgijski 850 za hranu, 5,2% za alkohol; nemački 720 za hranu, a 5,2% za alkohol.
Što je god život tužniji a rad naporniji, prirodno je da su sve jače i želje da se neprijatni osećaji zatupe prijatnim nadražajima. Žeć, koju razvija umor i fabrička prašina, treba ugasiti. I radnik pije da zabašuri, da zaboravi svoj bol. To znači vara sama sebe.
Radnika čekaju veliki zadaci, da bi on to smeo činiti. On mora odbijati sve opasne morfijume, koji ga čine u bedi neosetljivim, u nuždi bespomoćnim, u borbi svojih drugova nezainteresovanim, pa ma oni bili alkohol ili kakva buržoaska laž. Kao ratnik koji vodi borbu s neprijateljem dobro utvrđenim, zaklonjenim za busije i dobro naoružanim, radnička klasa mora prevazilaziti protivnika krepkošću, trezvenošću i odlučnošću. Ona ne sme stvarati prijatni zanos alkoholom već žudnjom i borbom pod crvenom zastavom za budućim društvom, u kome će pijanstvo biti cenjeno isto toliko koliko danas mnoga zadovoljstva iz divljaštva.
|