Piše knjige Delijaga,
Piše Senju bijelomu,
A na ruke Vlatkovića:
„Aj, dilijo Vlatkoviću,
Zajdi meni na megdane 5
Gdi Neretva voda teče!"
Knjigu štije Vlatkoviću,
Knjigu štije ter se smije,
Pak odšeta kapitanu:
„Gospodine kapitane, 10
Podaj meni trejset Senjan,
Mladih momak neženj[en] ih,
Da ja zajdem na megdane
Mlad' deliji Delijagi!"
Al govori gospodine, 15
Mladih Senjan kapitane:
„Uzmi sinko i šestdeset!"
On uzame trejest Senjan,
Tere zajde na megdane
Gdi Neretva voda teče, 20
Mlad deliji Delijagi.
Mahnu sabljom Vlatkoviću,
Ruku mu je odsikao.
Moli mu se Delijaga:
„Bogom brate, Vlatkoviću, 25
Ne odsikaj glave moje,
Sve ću rane preboliti,
Ove neću ni žaliti!"
Malo j' vrime postajalo,
Piše knjige Delijaga, 30
A na ruke Vlatkovića.
„Aj, delijo Vlatkoviću,
Zajdi meni na megdane
Gdi Neretva voda teče,
Jer sam se ja naučio 35
Livom rukom sići glave!"
Knjige štije Vlatkoviću,
Knjige štije ter se smije,
Pak mu zajde na megdane
Gdi Neretva voda teče. 40
Mahnu sabljom Vlatkoviću,
Glavu mu je odsikao,
Pak ju nosi gospodinu
Mladih Senjan kapitanu:
„Bora tebi, gospodine, 45
Mladih Senjan kapitane,
Tebi glava, meni ruka
Mlad delije Delijage!"
