Pređi na sadržaj

Pivljanin Bajo i Ferat kapetan

Izvor: Викизворник

* * *


Pivljanin Bajo i Ferat kapetan

Četa se mala podizala
Od Primorja mjesta pitomoga,
Četa mala tridest i pet drugah,
Pred četom je Bajo Pivljanine,
A za Bajom Janko Banjanine.
Hode četa lomnom Gorom Crnom,
Dokle dođe Goliji planini,
U Goliju četa počinula.
No da reče Pivljanine Bajo:
"Sjed’te, braćo, pod jelu zelenu,
"Hoću poći na vrh od Golije,
"Da gledam zelenu planinu,
"E sam mnogo u nju pasa ovce."
Ono reče, uz planinu pođe,
I uvodi zelenu planinu.
Kad pogleda na zakrajak donji,
Ali pasu tri krda ovacah,
Kod ovacah pet-šest đevojakah.
Skoči Bajo, do ovacah pođe,
Đevojkama Božu pomoć vika.
Sa stidom mu pomoć prifatile.
No im Bajo riječ govorio:
"Đe su vi, đevojke, ovčari?"
Jedna mu je mlada kaževala:
"Mi u jadi vazda od Turakah.
"Jutros dođe Ferat kapetane,
"I povede ovcama ovčare,
"Povede ih silom na sramotu
"Da mu kose zelenu livadu.
"Pa bismo te jade oprostili.
"Kad od dnevi dođe ićindija,
"Povešćemo ovce na Javorak,
"Na Javorak na vodu studenu,
"A hoće doć’ Ferat kapetane,
"I dovešće trideset Turakah,
"Da bira u ovce omnove,
"Da ih mobi kolje za večeru."
Bajo začu, otide planinom,
Hitro junak u hajduke dođe.
Al’ je zaspa Janko Banjanine,
Skoči Janko od zemlje na noge,
A družini svojoj besjedio:
"Malo zaspa, viđeh sanak ružan:
"Dolećeše dva crna gavrana,
"Vađahu mi obje oči crne.
"Danas ću, braćo, poginuti."
Ono reče, a na noge skočiše,
Na Javorak vodu zapanuše.
Sakri Bajo trideset hajdukah,
On ih sakri u list i u travu,
No ne može Janka Banjanina.
Janko pade nasred druma puta.
Malo bilo, ništa ne stanulo,
Ali ide Ferat kapetane,
Za njim ide trideset Turakah.
Hajduci ih napuštiše blizu.
Pali Janko tanka paraguna,
No mu pusti vatru ne prifata.
Kad to vide Ferat kapetane,
On pali vezenu šeišanu,
Te pogodi Janka Banjanina,
Mrtva ga je zemlja dočekala.
Tader Bajo pali džeferdara,
I pogodi Ferat-kapetana,
Pade Ture konju pod kopita.
Sve hajdučke tade zapucale,
I pobiše trides Turakah.
Oni trides konjah izvadiše,
Te trideset glavah okinuše,
Pa im uzeše konje i oružje,
I jadnoga ukopali Janka,
I ojdoše u Primorje ravno.
Zdravo do’šo, vesela im majka!


Izvor