Pehar
Zrelom strašću pehar vri, peni se, kipi,
Evo pij iz njega svu mladost svitanja,
Grizi grudi dokle kost do kosti škripi,
Crpi mladost, koja o večnosti sanja.
O, ispij je naglo, žudno i nečujno,
Vaj, već sad je gorka i taloga puna!
Samo prve kapi iz nje klize hujno
I zvone kô čista i srebrna struna.
Rezni li gorčina? Tad bez reči beži,
Ispij čašu samo do taloga siva,
U kom ključa otrov, što cvet prži sveži,
I iz koga bije zadah leša živa.
A kad u smeh prsne demon iskušenja,
Pljunuvši na prošlost —smehom plač odgoni,
Uz smeh razbij čašu preranoga vrenja,
Ciknuvši nek padne i neka zazvoni:
Taj zvon biće život i pesma prezrenja.
(1911)
