Peta rukovet, Iz moje domovine (1892–1893)

Šta to miče kroz šibljiče/A što si se, Jano

Šta to miče kroz šibljiče?
Stoj, doro, stoj, dobro,
Stan', stan', stan', devojko, dušo moja,
Stoj, ne begaj!

A što si se, Jano, rosom orosila?

Da l' je srna, ja l' košuta?
Stoj, doro, stoj, dobro,
Stan', stan', stan', devojko, dušo moja,
Stoj, ne begaj!

Konja sedlaš

„Konja sedlaš, kud se spremaš,
Ah, moj Kojo, ime moje,
Ah, moj Kojo, Kokane?“
„Ja se spremam Beogradu,
Moja Fato, moje zlato,
Moja dilber-gospođo!“

Povela je Jela

Povela je Jela dva konja na vodu,
Jedno bratovoga, drugo vojnovoga.
Bratovoga konja mutnom vodom poji,
Vojnovoga konja bistrom vodom poji.

Moj se dragi na put sprema

Moj se dragi na put sprema
I peva, zlato moje, i peva.
A ja, jadna, konja sedlam
I plačem, sunce moje, i plačem.

Lele Stano, mori

Lele, Stano, mori, malka Stano! (Iha!)
Za Stana se, mori, Budim bije, (Iha!)
Bile, bile, mori, tri godine,
Budim grada, mori, bezistena. (Iha!)
Najmeli se, mori, kleti Turci, (Iha!)
Pa razbile, mori, Budim grada bezistena! (Iha!)
Zarobile, mori, malka Stana!
Lele Stano, mori, malka Stano!

Oj, za gorom

Oj, za gorom, za zelenom,
Nešto jasno podvriskuje,
Baš k'o grlo devojačko.
Ode momče da obiđe,
Al' devojče savezano
Tankom žicom ibrišima,
Pak se moli mladu momku:
„Odreši me, mlad junače,
Ja ću tebi seja biti!“
„Imam seju i kod kuće!“
„Odreši me, mlad junače,
Ja ću tebi ljuba biti!“
Odreši je mlado momče,
Odvede je belu dvoru.

Oj, đevojko/Višnjičica rod rodila

Oj, đevojko, dušo moja,
Višnjičica rod rodila...
Đe 'no sinoć s tobom stoja',
Ostade mi sablja moja!
Nema višnju koj da bere.

Ajde, more, momičeto

Ajde, more, momičeto,
Da igrame, da pevame!
„Kak' će, ludo, mlado,
Da igrame, da pevame?
Jošte nisam kokoškite
Nahranila, nakrmila!“
Ajde, more momičeto,
da igrame, da pevame!
Haj, haj, ludo, mlado,
da igrame, da pevame!

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Stevan Stojanović Mokranjac, umro 1914, pre 110 godina.