Petar Šarović i beg Ljubović
0001 Poranio Šaketiću Luka
0002 Lov loviti, po gori oditi;
0003 Ide Luka tri bijela dana,
0004 A ne more lova ni videti,
0005 A kamoli da bi ulovio.
0006 Namera ga nanijela bila
0007 Na junaka pod jelu zelenu:
0008 Ranjen junak pod jeliku ječi,
0009 Na njemu je sedamnaest rana,
0010 Pa ga rane osvojile grdne;
0011 Za pojas mu dvije puške male,
0012 Obadvije bega Ljubovića;
0013 Preko krila puška dževerdaru,
0014 Na pušci je sedam papti zlatni,
0015 Svaka papta po od litru zlata,
0016 A što papta beše pod nišanom,
0017 Ona tegli i tri liter zlata;
0018 Na prsi mu toke Ljubovića,
0019 Male toke od oke četiri.
0020 Ko bijaše junak po imenu?
0021 To bijaše gorska arambaša
0022 Po imenu Petre Šaroviću.
0023 Petar viče grlom bijelijem:
0024 „Bogom brate, Šaketiću Luka,
0025 Ne kaži me begu Ljuboviću,
0026 Mloge sam mu jade učinio ─
0027 Ja poseko brata Ljubovića
0028 I preseko dva blizanca sina,
0029 A uze mu ruvo i oružje
0030 I suviše tri ćemera pasa,
0031 U svakome po trista dukata,
0032 Zapali mu kulu i avliju,
0033 No, za Boga, svi ćemo pred Boga,
0034 Ne kaži me begu Ljuboviću,
0035 Evo tebe jedan ćemer zlata,
0036 Drugi ćemar da ećimu dadem,
0037 A treći će meni ostanuti!”
0038 Primi Luka Bogom pobratimstvo,
0039 A dade mu božju veru tvrdu
0040 Da ga begu prokazati neće:
0041 „No, ču li me, Petre Šaroviću,
0042 Pruži mene iz ramena ruku
0043 Da te turim za me na đogina,
0044 Nosiću te dvoru bijelomu,
0045 Dobaviću od mora ećima,
0046 Izvidaću tvoje rane grdne!”
0047 Petar mljaše da istina bjaše,
0048 Pa mu pruži iz ramena ruku;
0049 A da vidiš Šaketića Luke,
0050 Uze Petra za desnicu ruku,
0051 Pa ga turi za se na đogina,
0052 Odvede ga dvoru bijelomu,
0053 A iznese na bijelu kulu,
0054 Pa mu skide ruvo i oružje,
0055 I uze mu tri ćemera pasa,
0056 Sva tri jesu bega Ljubovića,
0057 Pa mu veže ruke naopako,
0058 Odvede ga begu Ljuboviću,
0059 Uvati ga beže Ljuboviću,
0060 Pa udari sindžir gvožđe tvrdo,
0061 A na ruke troje belenzuke,
0062 I na noge okova mu gvožđe;
0063 Luci dade buruntiju carsku
0064 Da ne daje pare ni dinara
0065 Dok mu traje seme i koleno
0066 U pitomu polju Nevesinju.
0067 Ode Luka na bijelu kulu,
0068 Osta Petar u lednu tavnicu.
0069 A da vidiš bega Ljubovića,
0070 Vodi Petra na bijelu kulu,
0071 Pa besedi Petru Šaroviću:
0072 „More, vlaše, Petre Šaroviću,
0073 Kad si moga brata pogubio
0074 I presek’o dva blizanca sina,
0075 A jesi li ikad pomislio
0076 Da ćeš moji ruku zapanuti?”
0077 A besedi Petre Šaroviću:
0078 „Gospodare, beže Ljuboviću,
0079 Da sam ikad tako pomislio,
0080 A ja ne bi tako učinio!”
0081 Onda veli beže Ljuboviću:
0082 „Ču li dobro, Petre arambaša,
0083 Što te pitam, da mi pravo kažeš,
0084 A tako mi dina i amana,
0085 Ako meni po istini kažeš,
0086 Ništa tebi učiniti neću!”
0087 Onda veli Petre Šaroviću:
0088 „De govori, beže Ljuboviću!”
0089 A Ljubović stade besediti:
0090 „Kad si moga brata pogubio
0091 I presek’o dva blizanca sina,
0092 Bijelu mi zapalio kulu,
0093 Odnio mi svijetlo oružje,
0094 A koga si najpre jatačio
0095 I čijoj si kuli dolazio?”
0096 Onda Petre po istini kaže:
0097 „A tako mi moje vere tvrde,
0098 Kad me pitaš, da ti pravo kažem ─
0099 Otkako sam doma ostavio,
0100 Ja sam, beže, najpre dolazio
0101 U tvojemu polju Nevesinju,
0102 Kod mojega Bogom pobratima
0103 Po imenu Šaketića Luci,
0104 Tu sam najpre, beže, dolazio
0105 I kod Luke zlato ostavio;
0106 Ako mi se ne veruješ, bego,
0107 Ti otidi do Lukove kule,
0108 Oćeš naći tri ćemer-pojasa,
0109 Što je tvoje sve ćeš naoditi!”
0110 A kad začu beže Ljuboviću,
0111 Skoči beže na noge lagane,
0112 Pa veliki ćurak prigrnuo,
0113 A po[d] ćurak sablju prigrčio,
0114 Ode beže Šaketića kuli.
0115 Kad uiđe u šikli-odaju,
0116 Ama Luka prostr’o kabanicu,
0117 A istreso’ tri ćemer-pojasa,
0118 Broji Luka Ljubovića blago.
0119 Nešto Luka govoriti ćaše,
0120 Ne dade mu beže Ljuboviću,
0121 Sabljom manu, poseče mu glavu,
0122 Pa pokupi tri ćemera blaga;
0123 Uze beže svijetlo oruže,
0124 Pa otide na bijelu kulu,
0125 A dobavi od mora ećima,
0126 Vida beže Petra Šarovića.
0127 Kak’ izvida one rane grdne,
0128 Petru dade stotinu dukata,
0129 Pa ga pusti dvoru bijelomu.
