Pesme izgnanih

Muk je, bol i patnje delo duha Zlog
I krv što se lije, krv je brata mog
Jer vi ste naši, kosti naše kost
I krv naše krvi što nam dade Bog.

Sva Bosna, Srem, Hercegovina sva,
I srpski jug i sever nam je drug.
Svud’ bol i jecaj, suze brata mog
I sestrice bolne što nam dade Bog.

Već tutnji korak, dolazimo mi
U srećnoj zemlji bićemo tad svi
S’ verom u Boga, a za Kralja svog
U divnoj slobodi što će dati Bog.