Pesma roba u podne
Pesma roba u podne
Peva u podne tamni rob
sa tihom setom:
- Sve me svakog dana daska više seče,
i sve mi je manje odmora,
i sve mi svakog dana kosti strašnije zveče;
vidim da ću sa ovom čežnjom za svetom,
i za zrakom, i za majkom,
pasti u Crno, kad dođe Smena.
Sada je podne. U toplom zraku lete
velike žene i male midinete
na ručak; i smeju se potom,
i žive čudnim, slobodnim životom,
a ja sam bled, kukavan rob.
Sada se svuda gase kandila,
i zvone poslednji amini...
Devojke poklapaju pisaće strojeve
na kojima su kucale satima,
i polaze;
mladići ih čekaju pred vratima,
i o budućnosti bezbrižno snove snuju,
jer misle da će se skoro uzeti.
Samo kupljeni kovači kuju, kuju, kuju
lance... lance...
za nas, za žive brojeve
od jednog do dvesta,
koji moramo sutra nestati,
da drugima pravimo mesta...
Sa tihom setom
peva u podne tamni rob.
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Dušan Vasiljev, umro 1924, pre 100 godina.
|