Pesmama

Pesmama Pisac: Milorad Popović Šapčanin

* * *

PESMAMA

Što me pustiste sama,
Pesme, drugovi verni?
Kuda letnuste krilih
Šarenih i bisernih?
Ta kad vas doma nije
Sebe se plašim sâm —
Pred mutnim okom sevne
Pakao, okean.

Nas je prenela želja
Majčinu dvoru belu —
Ljubljasmo nedra bela,
Molismo noćcu celu.
Oh, pođi s nama, majko,
Utehe ocu daj —
Ublaži nežnom rukom
Suze i uzdisaj.

Pa šta vam reče, lepa?
Kakve vam dade dare?
Doneste l' setnom ocu
Melem na rane stare?
Da l' će ga skoro primit'
Na nedro, oltar svet —
Il' će ostavljen svenut'
Ko zgažen, spržen cvet?

Stište nas grudma vrelim,
Šapat joj beše tih,
Topal i nežan, babo,
A zvučan kao stih,
„Idite, id'te, čeda,
„A majka kam' da sme
„Zamrčit" grozno mesto
„U knjizi sudbine".

---

Napomene

• Ova pesma je prvi put objavljena u zbirci Žubori i Vihori, str. 89

Izvori

• Milorad P. Šapčanin: Celokupna dela, Knjiga druga, strana 10-11. Biblioteka srpskih pisaca, Narodna prosveta.

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Milorad Popović Šapčanin, umro 1895, pre 129 godina.