Piše knjigu care gospodine,
Pa ju šalje on gradu bielome;
Slugi svomu paši od Travnika. —
Va knjigi se š njime razgovara:
Slugo moja pašo od Travnika 5
Šalji meni do dva sina tvoja,
Pelimana i Sultana mlada,
Ki kod mene va dvoru noćiše
Do dvi moje kćere obljubiše,
Dobre moje konje objahaše. 10
Kad je paša knjigu razgljedao,
K sebi zove do dva sina svoja
Pelimana i Sultana mlada;
Kupuje im do dva konja vrana,
Do dva vrana kako dva gavrana. 15
Lipo ih je majka svitovala;
Bora vami do dva sina moja,
Kad dojdete blizu Carigrada,
Tiho jašte a glasno pivajte,
Nebi l' vam se care smilovao. 20
Lipo dica majku poslušaše,
Kad su došli blizu Carigrada,
Tiho jašu a glasno pievaju,
Carica ih s pendžera gledala,
I svojemu caru govorila: 25
Poglej care do dva zeta naša.
Do dva zeta, dva siva sokola.
Nemojmo ih care pogubiti,
Podajmo im liepe kćeri naše
I naše im podilimo blago. — 30
Nato se je care smilovao. —
Kad su došli u dvore careve,
Sultan ljubi skute i kolina,
A Peliman od manje nemore
Tr zapiva grlom glasovitim: 35
Sultanijo careva mi ženko!
Da mi se je s tobom našaliti
Na prelipih carevih dušecin
Nebim žalil izgubiti glavu,
Da mi te je obljubiti mladu. — 40
To se caru vrlo na žal dalo,
K sebi zove do dva sluge svoje:
Uhvatite Pelimana mlada,
I vi njega obisite mlada,
Ća u bošku u dvora mojemu, 45
Za naranžu drivo plemenito.
Lipo sluge cara poslušaše,
Uhitiše Pelimana mlada,
Oni njega obisiše mlada. —
Al Sultani tužni glasi dojdu: 50
Zlo ti jutro Sultana divojko,
Obisiše Pelimana mlada,
Ća u bošku u dvoru tvojemu.
Za naranžu drivo plemenito. —
Kad Sultana rieči razumila, 55
Šeće ona od boška vrataru:
Božju pomoć! od boška vrataru,
Otvaraj mi bila boška vrata,
Da ja idem zalivat rožice,
Jer je moje povenulo cviće. 60
Junak biše od boška vrataru,
Junak biše za bratstvo znadiše.
Otvori joj bila boška vrata. —
Pelimana mlada opazila,
Gdi joj visi na naranži žutoj, 65
Lipo ga je mlada oplakala:
Pelimane draga dušo moja!
Pelimane rumena rožice,
Gdi si rasla gdi si otrgana!
Pelimane žarko sunce moje! 70
Gdi s' izašlo a gdi si zapalo,
Da me nisi mlade ogrijalo? —
Pa izvadi ćemer iza pasa
Pa ga meće sebi okol vrata. —
Obisi se za naranžu žutu, 75
Kraj svojega Pelimana mlade. —
Ali caru tužni glasi dojdu:
Zlo ti jutro care gospodine!
Obisi se Sultana divojka,
Tam u bošku u dvoru tvojemu, 80
Za naranžu drivo plemenito
Uz svojega Pelimana mlada.
Kad to čuje care gospodine
On s' udari rukom po kolinu:
Aj prokljeta svaka majka bila, 85
Koja neda draga ni za draga
Već no daje drago za nedrago.
Hrvatske narodne pjesme, sakupljene stranom po primorju a stranom po granici, sabrao Stjepan Mažuranić, učitelj, svezak I, u Senju, tiskom i nakladom H. Lustera, 1876., str. 97-100.
