Pa dugo, mirno...

Pa dugo, mirno... Pisac: Hristina Ristić

Na bregu onom, kraj reke plave,
Stajasmo ja i on,
Gde stari bagren gledaše na nas —
Zimskom već miru sklon;
Te tužno granje skretaše golo
Nad dvoje mladih tu —
A svelo lišće, k’o zastor žuti,
Skrivaše stazu svu.

Pa dugo, mirno put daljnih kraja
Gledasmo ja i on,
Gazeći suvo lišće, tajismo
Srdaca jauk bôn...
Sam oluj plačnim glasom jadaše
Noseći sobom sve...
Kad zbogom, jedna drugoj, rekoše
Ponosne duše dve.

Beograd

Junija

Izvor

1895. Bosanska vila, list za zabavu, pouku i književnost. Godina 10, broj 18, str. 279.