Pređi na sadržaj

Paša nadmudrio vilu

Izvor: Викизворник

* * *


Paša nadmudrio vilu

Sinoć paša pade kraj Morave,
Kraj Morave, krajem vode hladne.
Zaran pade, zaran večeraše,
Zaran konjma zopcu ustakoše,
Za ranije jaciju klanjaše, 5
Za ranije spavati legoše.
Kad je bilo noći o ponoći,
Sve pospalo kano i poklano,
Al ne spava paša Sejidija.
Nešto mu se dade poslušati, 10
Gdje podviknu iz vodice vila:
»Posestrime, iz gorice vile!
Evo paša pade kraj Morave,
Kraj Morave, krajem vode hladne.
Zaran pade, zaran večeraše, 15
Zaran konjma zopcu ustakoše,
Za ranije jaciju klanjaše,
Za ranije spavati legoše.
Sjutra će nam paša prehoditi,
I svoju će vojsku prevoditi. 20
U vojsci je Zaim-pašić Ahmo!
Hajde, vile, da ga utopimo,
Da se mrtva Ahme naljubimo,
Kad se nismo naljubile živog!« —
Mnidu[1] vile, niko ih ne čuje, 25
Al ih čuje paša Sejidija.
Kad u jutro bio dan svanuo,
Uranio paša Sejidija,
Pa on zove Husejin-ćehaju:[2]
»Husejine, vjerna slugo moja! 30
Hajde pušći četiri telala,
Neka viknu na četiri strane:
»»Ko j’ u vojsci Zaim-pašić Ahmio,
Neka paši ide pod čadore!«« —
U mlađega pogovora nema; 35
Pušća Huso četiri telala:
»Ko j’ u vojsci Zaim-pašić Ahmo,
Neka paši ide pod čadore!« —
Iznađe se Zaim-pašić Ahmo,
Odmah paši ode pod čadore. 40
Svome paši etek poljubio;
Izmače se, stade podviš[3] ruke.
Njega gleda paša Sejidija,
A u njemu srce potrnjiva;
On ovako Ahmi progovara: 45
»E, Ahmede, moje d’jete drago!
Potkuj đogi čavle naopako,
Naopako osedlaj đogata,
Naopako zauzdaj đogata,
Naopako pojaši đogata,[4] 50
Da idemo broditi Moravu!«
Druge biti Ahmi ne mogaše,
Ne mogaše, jer ne smjedijaše.
Naopako potkova đogina,
Naopako osedla đogina, 55
Naopako zauzda đogina.
Pođe paša gaziti Moravu,
Pođe paša, a za njime vojska.
Svi su zdravo vodu pregazili,
Sam ostade Zaim-pašić Ahmo, 60
Njemu veli paša Sejidija:
»Moje d'jete, Zaim-pašić Ahmo!
Ti zapali dvije puške male
Svom đogatu izmedju ušiju,
Pa ćeš vidjet, što ti đogo radi!« 65
On izvadi dvije puške male,
Pa zapaii obidve zajedno
Svom đogatu između ušiju.
Đogo ciknu, ko da se pomami;
Tri je čuda đogo iznosio: 70
Jedno čudo: od zluta falake,[5]
Drugo čudo: od zlata konope,
Treće čudo: o čavlima vilu.
Tuda oni zdravo prohodiše
I Moravu vodu prebrodiše. 75

Hasan Fehmi Namatak, br. 4.
Iz Mostara.


Reference

  1. mniju (misle)
  2. namjesnika
  3. podvivši
  4. Bit će, da se u ovom odlomku krije neko vjerovanje narodno; da mu tobože ne će vila nahuditi, kad sve učini naopako.
  5. Sprava, u koju su uvijene noge onomu, koga biju po tabanima. Vile su naime momku stavlte pod vodom falake i konope, koji su ga imali zadržati i utopiti.

Izvor

Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Ženske pjesme (Romance i balade), knjiga peta, uredio Dr Nikola Andrić, Zagreb, str. 49-51.