Pala magla u primorje

Pala magla u primorje,
Al' se vidi krajem mora,
Mlado momče jezdi konja,
Koje nema ljube doma;
To gledala mlada moma
S b'jela dvora nje prozora,
Sama sobom govorila:
„Daleko je dvor od polja
„Rad' prostrana slana mora!
„Višnji! Višnji! razberi me?
„Snim li sanak, ili vidim:
„Jeli ono mlad na konja,
„Al' je ono sivi soko,
„Ne razbira moje oko.
„Ah! satvori ovo more
„U zeleno ravno polje!
„U košulji bosonoga
„Preigraću preko polja,
„Ako bude sivi soko,
„Reći ću mu: Pogled' s okom
„Put istoka udno polja,
„Tu ćeš viđet' svakog lova;
„Ako bude mlad na konja,
„Reći ću mu: Vod' me doma.“

Izvor

• Karadžić, V. S. 1867. Život i običaji naroda srpskoga. Beč. str. 33–34.