Pakao/4

Četvrta pojava

Četvrta pojava

MIHAILO ANĐELOVIĆ i JELENA
(ulazeći, polako)
Gospođo! . ..
JELENA
Ti? Zar doñe? Pa kakvih ima vesti?
Hoće li delo moje utrtim putem gresti?...
MIHAILO
Ja nañoh što sam hteo; zadovoljna ćeš biti,
Ta, da ću tako proći, ne mogah čak ni sniti.
Otrov je strašan, grozan, trenutom jednim truje,
Nekakva divlja guja u ponoći ga bljuje.
No sam ne smedoh ići, jer mene znade svako,
Trgovac zar na mene posumnjao bi lako.
JELENA
Da koga posla, zbori?
(Mihailo ode iza kulisa i vraća se noseći u ruci jednu kupu.)
Zar još ko zna za tajnu
Da smrću njenom želim dobiti krunu sjajnu?
MIHAILO
No nikom reći neće: nagrada mu je raka.
Pred istrgnutim mačem prestaje milost svaka.
No brže kupu skloni, Jerina evo ide.
JELENA
(Zbunjena dohvati kupu i krije je u udubljenje iza zavese.)
Pa brže idi! Beži! Ne! Čuvaj ove zide!
(Vrlo zbunjena se naglo udaljuje.)