Pavlovica zavadi braću i sestru
(malo drukčije)
O, fala Bogu, fala jedinome,
imala majka do dva mila sina,
do dva sina, jednu milu ćerku,
njoj su braća najviše žalila,
De su išli, svud su gu nosili, 5
od milosti noževe kupili;
o, fala Bogu, fala jedinome,
al se nazli kučka Pavletova,
što bi zave vrlo uradila,
pa se digne rano u nedelju, 10
pa otvara zavine sandace,
pa uzima te zlatne noževe,
pa otide dole u arove,
pa ubode Vrana pelivana,
sal da mrzne zavu i tu braću: 15
no tu sestre bratac oprostio.
Opet uze kučka Pavletova,
opet uze te zlatne noževe,
pa ubode čedo u bešike,
pa otide Pavleta da viče: 20
„Dig se, Pavle, san se ne naspaja,
što ti sestra čudo učinila:
ubola ti čedo u kolevku!"
Pavle ode sestru da povika:
„Dig se, sestro, san se ne naspala, 25
što si mene čudo uradila,
što mi prvo konja ti ubode,
a sada mi čedo ti ubode,
ubode ga nožem u kolevku?"
Sestra njemu tada odgovara: 30
Nisam, brate, ži mi tvoja glava,
nije sestra čudo uradila,
niti sestra tvog konja ubola,
niti sestra čedo utepala,
i evo ti moja prava kletva, 35
ako jesam, ti me sada kazni;
odnesi me konjem ispod noge,
nek me rastrgnu na četiri strane!"
Ali Pavle neće da veruje,
odneja gu konjima pod noge, 40
te gu konji mladu rastrgoše.
De gu njojze kaplja krvi pala,
tu su nikla dva dobra bosiljka;
de je sestra sama, jadna, pala,
tu je nikla jedna lepa crkva. 45
Al Bog pamti ženu Pavletovu,
i tu njojnu kurvinsku rabotu:
razbole se žena Pavletova,
bolovaše deset godin dana,
sve kroz koske trava gu prenikla, 50
u travu se zmije napatile,
oči piju, u travu se kriju;
ona traži u crkvu da ide,
al gu grešnu ta crkva ne prima,
tada vide šta je učinila, 55
pa zamoli svojega Pavleta,
da gu rastrgne konjima pod noge.
To je Pavle onda učinija.
De je njojze kaplja krvi pala,
tu su nikli oni ostri trnji; 60
gde je ona sama grešna pala,
tu je niklo do jedno jezero,
u jezero njijen konjic plivi
i na njemu deteta kolevka,
u kolekvki sedi muško dete, 65
pod gušu mu tetkini noževi,
nji gi drži kleta ruka majke.
