[Pavlino mori, ćerko Pavlino]
„Pavlino mori, ćerko Pavlino,
ti bolna legaš devet godine,
ti skapa, mori, devet postelje,
iskida, mori, devet zavivke,
iskida, mori, devet zglavnice, 5
na majku nećeš, mori, da kažeš:
da li na majku patiš greovi,
ili na tatka patiš žalovi?“
„Oj mamo, mamo mori, mamice,
ne patim, mori, tvoji greovi, 10
niti na tagtka teški žalovi;
tešku smo besu, mori, vanali
sas na čiču, mori, ovčarče
u toj čičino, mori, gradinče;
na jednu granjku, mori, stojamo, 15
ruku za ruku, mori, držamo,
usta sas usta, mori, ljubimo,
oči sas oči, mori, gledamo.
Tešku smo besu, mori, vanali:
koj se ponapred, mori, oženi, 20
devet godine bolan da lega,
da skape, mori, devet postelje,
i da iskida devet zavivke,
i da iskida devet zglavnice,
kroz uši muve da mu proodiv, 25
kroz koske, mori, trava da nica,
po oči, mori, crvi da lazev;
ja se ponapred, mori, odado,
i ja si patim moji greovi.“
