Ova gora nama razgovora.
Prođe Pavle, ranjena delija,
tužan prođe te ju razgovori.
On provede konja osedlana,
i na konja brata krvavoga. 5
Na njega su rane sedamnaest
sve od pušće i od ostre sablje.
Kad je Pavle blizu goru bio,
istiha je gori govorio:
„Boga tebe, zelena gorice, 10
da li imaš studenoga lada
da odmorim i sebe i brata?"
Zelena mu gora odgovara:
„Imam dosta studenoga lada
da odmoriš i sebe i brata, 15
no mi kaži, junačka delijo,
gde ste tešće rane zadobili?“
Setan Pavle gori odgovara;
„Kad me thitaš, pravo da ti kažem:
sa Turci smo strašan bojak bili 20
okol grada tvrdoga Vidina,
sva nam hrabra tu izđinu vojska,
ne ostade Srba ni jednoga,
jedva i mi glave iznesomo;
izdado nas čelebija Jova 25
i njegovi konjanici ljuti.
Što li Timok mutan teče. Pesme zabeležili: Svetislav Božinović, Mirjana Stanković, Ljubiša Rajković, Borislav Prvulović i Vladimir Jeremić. 2/1962, br. 4-5, str. 65.
