Pavišić Luka i Hajser general
0001 Rano rani silen Osmanbeže
0002 U Osiku u aharu svome,
0003 Kod njeg sestrić Silić Mehmedbeže,
0004 Crnu kahvu piju u aharu,
0005 Kod njih stoji trideset delija.
0006 Osmanbegu suze udaraju,
0007 A veli mu Silić Mehmedbeže:
0008 „Što ti, dajo, suze udaraju?“
0009 „ „Moj sestriću, Silić-Mehmedbeže!
0010 Gledajući do ćojluka moga,
0011 Vidiš li mi na ćojluku kule,
0012 Kako mi je vatrom izgorila?
0013 Dok je usprav na ćojluku bila,
0014 Imo u njoj ostarilu ljubu,
0015 Imo dvije ćeri kod matere:
0016 Ćer Hatiju i mlađu Zlatiju.
0017 Evo ima za sedam godina,
0018 Kako mi je kula izgorila,
0019 Moja starka svijet prominila,
0020 Ufatili obi ćeri moje,
0021 Ćeri moje dopale nevolje,
0022 Otišle su u zemlju nimačku.
0023 Sva su naša sela pogorila,
0024 A ja bio u Stambolu bilu,
0025 U Stambolu na carskom hizmetu.
0026 Kad sam došo od Stambola bila,
0027 Udario na žalost veliku:
0028 Nejma kule, nejma stare ljube,
0029 Nejma mojih ćera kod Osika.
0030 Sad provodim žalost u Osiku
0031 Sve dan po dan za sedam godina.
0032 Djeci glasa ni habera neima,
0033 A s njima je roblje odvedeno,
0034 Taman trista roba i robinje,
0035 Sve se do sad natrag povratilo,
0036 Vratilo se za novce gotove
0037 Posli ćera ovog Osmanbega,
0038 Ja sam jadan jako ostario,
0039 Ja ne mogu ata pojahati,
0040 Da obučem nimačko odilo,
0041 Da ja sađem u zemlju nimačku,
0042 Ne bi l’ svoju djecu izbavio.
0043 Ovdi mi nejma Nasulbega sina,
0044 Nasulbega sina starijega.
0045 Tamo j’ vavik u Stambolu bilu,
0046 U Stambolu na carskom hizmetu.
0047 Da mi se je ovdi dogodio,
0048 On bi do sad sestre izbavio,
0049 Ja bi tamo glavu izgubio.
0050 A evo mi Mehmedbega sina,
0051 Mehmedbega mog mlađega sina:
0052 Strašiv mi se d’jete prigodio,
0053 On sestrama ni mukaet nije,
0054 Veš se vavik po Osiku skita.
0055 Nije pravo d’jete očeviću,
0056 Moj je Meho d’jete materiću.
0057 Ko mi zovne sina Mehmedbega
0058 Očevićem Osmanbegovićem:
0059 U polju mu žito ne rodilo,
0060 U dvoru mu s’ muško ne rađalo!“ “
0061 Njemu sestrić veli u odaji:
0062 „Nemoj, dajo, silen Osmanbeže!
0063 Ti ne kuni Mehmedbega svoga,
0064 Tvoj je Meho prava muška glava,
0065 Junak pravi, al mu sreće nejma;
0066 Jer u ovo za sedam godina,
0067 Ja sam s njime često sahodio,
0068 Moj daidža, u zemlju nimačku
0069 Tražiti sestre po zemlji nimačkoj:
0070 Za njih glasa nejma ni habera.“
0071 Istom oni u besidi bili,
0072 Stade hrka ata prazovita,
0073 Stade cvrka čavla po kaldrmi.
0074 Beg pogleda sa pendžera svoga,
0075 On opazi vlašče niz kaldrmu,
0076 Gdje alata jaše plemenita,
0077 Goni kuli silen-Osmanbega,
0078 Sve ser alat pod njim zaigrava,
0079 Naturio škrlju nad obrve,
0080 Zlatni mu krsti oko oka trču,
0081 Njega kite biju po plećima.
0082 Za pasom mu mali ledenjaci,
0083 Priko njeg se palošina voza,
0084 Njiše mu se po prsih medulja.
0085 Kad ga vidi silen Osmanbeže:
0086 „Moj sestriću, Silić-Mehmedbeže!
0087 Hod’der vidi vlaha i alata!
0088 Još mi ’vaki dolazio nije.“
0089 Gledaju ga bezi sa pendžera,
0090 Vlah ujaha ata u avliju,
0091 Dočekaše begovi seizi,
0092 Njima vlašče dobro jutro viknu,
0093 Pa odjaha ata u avliji.
0094 Potekoše begovi seizi,
0095 Da od njega ufate alata.
0096 Mrko na njih vlaše pogledao:
0097 „Tamo dalje, begovi seizi,
0098 Ne prilaz’te meni ni alatu!
0099 Ovaj s’ alat nije naučio,
0100 Da ga vođak po avliji voda,
0101 Nek sam alat po avliji hoda!“
0102 Zabaci mu obadva kajasa,
0103 U nozdrve poljubi hajvana,
0104 Po grivi ga pleskom udario,
0105 Sam mu alat po avliji hoda.
0106 A seizom vlaščić govorio:
0107 „Je l’ vam ovdi silen Osmanbeže?“
0108 Njemu vele begovi seizi:
0109 „Eto bega u aharu svome!“
0110 Ode vlaščić u ahar-odaju,
0111 Osmanbegu dobro jutro viknu,
0112 On begovoj ruci poletio.
0113 Njemu veli silen Osmanbeže:
0114 „O vlaščiću iz zemlje nimačke!
0115 Što si meni došo do Osika?
0116 Al s’ mi Osik došo uhoditi,
0117 Al si došo poraz moje glave,
0118 Al si jadan meni preskočio,
0119 Da poslužiš mene u Osiku?
0120 Kaži mi se, ko si i oklen si!“
0121 Njemu vlaščić veli u odaji:
0122 „Osik došo uhoditi nisam,
0123 Ne daj Bože, ni raz tvoje glave!
0124 Čuo sam te, da si junak pravi,
0125 Može biti, da ću te služiti.
0126 Kad me pitaš, ko sam i oklen sam:
0127 Ja sam, beže, od Prozora bila,
0128 Bio sluga Hajser-generala.
0129 Svoga soja ne znam ni plemena,
0130 Mene zovu Pavišića Lukom.
0131 Ja služio Hajser-generala,
0132 Služio ga dvanaest godina.
0133 Kad bi Hajser išo vojevati,
0134 Nosio sam bajrak na alatu,
0135 Pa sam tebi došo do Osika,
0136 Čuo sam te, da si junak pravi.
0137 Sad ja na te, beže, gledajući:
0138 Junak nisi, koliko te kažu.
0139 Da si junak, koliko te kažu:
0140 Kamo t’, beže, obi ćeri tvoje?“
0141 Dade begu knjigu u odaji:
0142 „Gledaj, beže, što s’ u knjizi piše:
0143 S toga sam ti došo do Osika.“
0144 Uze beže, knjigu pregledava,
0145 Pozna knjigu od ćeri starije,
0146 Hatka mu je knjigu opravila:
0147 „A moj babo, silen Osmanbeže,
0148 Eto tebi knjiga divojačka!
0149 Eto tebi mog brata trećega,
0150 Trećeg brata, Pavišića Luke!
0151 Drži Luku ka i sina svoga,
0152 Ja g’ uzela za brata trećega.
0153 Evo naske u Prozoru bilu
0154 A u kuli Hajser-generala,
0155 U nevolji, u halvat-odaji.“
0156 Kad Osmanbeg knjigu pregledao:
0157 „Treći sine, Pavišiću Luka,
0158 Dede sidi kod kolina moga!“
0159 Kod njeg Luka side u odaji,
0160 Delije mu kahvu natočiše.
0161 Njemu veli silen Osmanbeže:
0162 „Sad mi kaži u odaji, Luka,
0163 Kad su moja djeca kod Prozora:
0164 Ko išćera do Osika vojsku,
0165 Ko zapali na ćojluku kulu,
0166 Ko ujagmi obi ćeri moje?“
0167 „ „Beg Osmanbeg, sila od Osika!
0168 Diže vojsku Hajser generale,
0169 Ja izvedoh do Osika vojsku,
0170 Ja zapalih kulu na ćojluku,
0171 Ja ujagmih obi ćeri tvoje,
0172 Ja sam ćeri sveo do Prozora,
0173 Dao sam ih Hajser-generalu.“ “
0174 Nasmija se silen Osmanbeže:
0175 „Znaš li, sine, Pavišiću Luka,
0176 Ko pogubi pobratima moga,
0177 Pobratima, Lalić-Mehmedagu?“
0178 „ „Ja pogubih pobratima tvoga,
0179 Osmanbeže, drago mi je bilo!
0180 Ja sam njemu kulu zapalio,
0181 Služio sam Hajser-generala.“ “
0182 Njemu veli silen Osmanbeže:
0183 „Sve je tako, Pavišiću Luka!
0184 Ja te za to ni pitati ne ću,
0185 Veće meni kaži u odaji:
0186 Kako bismo ćeri izbavili?
0187 Bi li jednu knjigu napravili.
0188 Da je sneseš do Prozora bila,
0189 Do Prozora Hajser-generalu,
0190 A na knjigu djecu zaiskali,
0191 Nek ih cini za novce gotove,
0192 Sve ću dati ja za ćeri svoje.“
0193 A uz Luku boja ošinula:
0194 „Beg Osmanbeg, nemoj budaliti!
0195 Zar bi taku knjigu opravio,
0196 A na knjigu zaisko divojke,
0197 Da ih cini za novce gotove?
0198 Kako znadem Hajser-generala:
0199 Da t’ je hazna cara stambolskoga,
0200 Sedam kasa od sve sedam kralja,
0201 Ne bi mogo djece izbaviti.
0202 Luka knjige te nositi ne će,
0203 Već je Luka Prozor ostavio,
0204 Luka natrag do Hajsera ne će,
0205 Jer mi najma nije potplatio,
0206 Već me vrlo rezil učinio.
0207 Kod njega su mene oblagali,
0208 Oblago me Zlatariću Pavle,
0209 Što on čuva kule Hajserove.
0210 Hajser me je pleskom udario,
0211 Desnom rukom po livom obrazu,
0212 Kano gospu šiba na odžaku.
0213 Ja sam njega, beže, ostavio,
0214 A dao mu vjeru na rastanku,
0215 Da ću mu plesku sabljom povratiti,
0216 Ja ću svoju izgubiti glavu.
0217 Ja potegoh tebi i Osiku,
0218 Da poslužim tebe u Osiku,
0219 Mislio sam, da si junak pravi.
0220 Ako ne smiš do Prozora sići,
0221 A ti digni silnovitu vojsku,
0222 Ja ću s vojskom do Prozora sići,
0223 Izbaviti obi ćeri tvoje,
0224 Od Hajsera najam naplatiti,
0225 A plesku mu sabljom povratiti,
0226 Služit ću te do edžela svoga.“
0227 Pregrli ga silen Osmanbeže:
0228 „Hoću, sine, Pavišiću Luka!
0229 Ja ću tebi pokupiti vojsku,
0230 Ja ću s tobom do Prozora poći.“
0231 Namah knjigu na kolinu piše,
0232 Posla knjigu u Kanižu bilu
0233 A na ruke Hasanpaši Tiri:
0234 „Hasanpaša, diži Kanižane!
0235 Podigni mi carske jenjičare,
0236 Hodi meni pod Osik iziđi! “
0237 U Požegu knjigu opravio
0238 Na ajana bega Mustajbega:
0239 „Podigni mi mložiju vojnika,
0240 Hodi meni pod Osik iziđi. “
0241 Posla knjigu Petrovaradinu
0242 A na ruke sinu vezirovu:
0243 „Beg Ahmedbeg, dite vezirovo!
0244 Digni meni mložiju vojnika,
0245 Hodi meni pod Osik iziđi! “
0246 Posla knjigu do Ostruga bila:
0247 „Fazlipaša od Ostruga bila!
0248 Digni meni od Ostruga vojsku,
0249 Podigni mi carske jenjičare,
0250 Hodi meni pod Osik iziđi. “
0251 Piše beže knjige u odaji,
0252 Šalje knjige od grada do grada,
0253 Kupi beže silnovitu vojsku,
0254 Zbija vojsku za nedilju dana.
0255 Tri mu paše pod Osik izašle
0256 I četvrti sorguč od Budima,
0257 A i s njima age i ajani.
0258 Kad prepisa kod Osika vojsku:
0259 Konjika mu trideset hiljada,
0260 A pišaca dvadeset hiljada.
0261 On povika Pavišića Luku:
0262 „Je li malo Osmanbegu vojske?“
0263 Njemu veli Pavišiću Luka:
0264 „Viš ti, beže, ne tribuje vojske,
0265 Vakat, beže, podizati vojsku.“
0266 Sve slušaju tri paše careve
0267 I pred njima sorguč od Budima
0268 I ostale age i ajani.
0269 Njima veli silen Osmanbeže:
0270 „Čujete li, paše i ajani!
0271 Nami valja do Prozora poći,
0272 Ne bi l’ moje ćeri izbavili.
0273 Vid’te moga Pavišića Luke:
0274 Ovo j’ vojska silen-Osmanbega,
0275 A uprava Pavišića moga,
0276 Luka će mi upravljati vojskom.
0277 Ko ne misli poslušati Luke,
0278 Neka kaže kod Osika moga,
0279 Nek se vraća svojoj domovini!“
0280 Njemu veli Hasanpaša Tiro:
0281 „Osmanbeže, sila od Osika!
0282 Ovde paše nejma ni ajana,
0283 Da ti Luke poslušati ne će.
0284 Kud god reče Pavišiću Luka,
0285 Ja ću, beže, Luku poslušati,
0286 Da ću svoju izgubiti glavu. “
0287 Diže Luka od Osika vojsku,
0288 Naprid Luka na alatu pođe,
0289 Za njim ide silen Osmanbeže,
0290 A za njima silnovita vojska:
0291 Otiskoše niz Novoseliju.
0292 Dok se spušti pod goru Bakonju,
0293 U Bakonju goru udariše,
0294 I Bakonju goru prigaziše.
0295 Kud će Luka s vojskom okrenuti?
0296 Otišće desno polju Jastrebovu.
0297 Kad se spušti polju Jastrebovu
0298 Pod veliku goru Golubicu,
0299 Veš im sunce pade za planinu.
0300 Tu će Luka ustaviti vojsku.
0301 Tu će s vojskom konak učiniti.
0302 Osmanbegu Luka govorio:
0303 „Evo t’, beže, polje Jastrebovo
0304 I velika gora Golubica!
0305 Ti ’š ostati polje čuvajući,
0306 I kod tebe tri paše careve,
0307 Među njima sorguč od Budima;
0308 A Luka će do Prozora poći,
0309 Poraz ćera tvojih do Prozora.
0310 Meni ’š dati sina vezirova
0311 I konjika dvanaest hiljada,
0312 Viš’ ti Luka tamo vojske ne će.
0313 Ja ću tebi ćeri opraviti,
0314 Luka će se tamo zabaviti.
0315 Ne šali se, silen Osmanbeže,
0316 Sve vam džaba prozorske divojke:
0317 Men’ će Mara Čabrić-Mihajila
0318 Od Toplice, od vode ledene,
0319 Jer je Mara moja jauklija,
0320 Nemojte mi krivo učiniti!
0321 Čuvaj, beže, polja zelenoga!
0322 Ja se bojim bana janjočkoga,
0323 Jer mu leži kod Janjoka vojska,
0324 Leži vojske trideset hiljada,
0325 Mogo bi ti polje ujagmiti
0326 I veliku goru Golubicu,
0327 Vrlo će nas kahar učiniti.“
0328 , „Hajde Luka, ne staraj se stime!“ “
0329 Uze Luka sina vezirova,
0330 Probra vojske dvanaest hiljada,
0331 Sve konjika dvanaest hiljada,
0332 Ode Luka niz polje zeleno.
0333 A povika sina vezirova:
0334 „Beg Ahmedbeg, dite vezirovo!
0335 Nam je, beže, do Prozora sići.
0336 Odavlen je šest punih sahata,
0337 A pola je noći premotalo,
0338 Valja noćom pod kulu izaći,
0339 U prozorje pod kulu kamenu.
0340 Tvrda j’ kula Hajser-generala,
0341 Kule čuva Zlatariću Pavle,
0342 Oko kule sedam meteriza,
0343 A na njima sedam lubarada,
0344 A čuva ih sedam kumpanija.
0345 Ne bi l’ kako, beže, privarili,
0346 Mi visoku kulu osvojili,
0347 Tu bi mogli dobro zadobiti,
0348 Tu se zgoni na arabe blago.
0349 Tri magaze pod kulom kamenom:
0350 U jednoj su mekahni cekini,
0351 A u drugoj vezeni taliri,
0352 A u trećoj od zlata ćurćeta.
0353 Kakva mu je Mara jedinica,
0354 Lipa Mara Hajser-generala,
0355 Ta djevojka prama otim malom!
0356 Ako bude moja živa glava,
0357 Tu ću Maru bratu pokloniti
0358 Mehmedbegu Osmanbegoviću.
0359 Tu će naša zadobiti vojska:
0360 Ima šeher ispod kule bile,
0361 Pokraj Skute, ispod Krmežina,
0362 Tri hiljade i trista kilita:
0363 Tu se zgoni na arabe blago.
0364 Sve djevojke sjede na ćefencih
0365 Do Toplice, do vode ledene,
0366 Do ćuprije ćorave Marije.
0367 Svest ću tebe Marinoj ćupriji
0368 Do čardaka Pauk-harambaše,
0369 Što čardaka čuva na ćupriji.
0370 Kod Pauka šezdeset platnika
0371 I njegova trije službenika:
0372 Jedno Kuća, drugo Kukuljica,
0373 A treće je Metikoš vojvoda,
0374 Da ih grđih u Prozoru nejma.
0375 Tu ćemo se, beže, izgrditi:
0376 Valja nami čardak osvojiti,
0377 Prigaziti Marinu ćupriju,
0378 Saći kuli Čubrić-Mihajila
0379 Do Marice, moje jauklije.
0380 Nemojte se, beže, privariti,
0381 Ujagmiti moju jaukliju;
0382 Jer će Luka za nju poginuti,
0383 Sve vam džaba prozorske divojke!“
0384 Već se blizo kuli prikučiše,
0385 A već bila zora obilila.
0386 Podranio Zlatariću Pavle,
0387 Pojahao velikog putalja,
0388 A podigo sedam kumpanija.
0389 Kad opazi na alatu Luku,
0390 Da uz njega silna ide vojska,
0391 Stade vika Zlatarića Pavla:
0392 „Ne šal’te se, sedam kumpanija.
0393 Eto na nas Pavišića Luke!
0394 Podigo je od Osika Turke:
0395 Da ga jutros dobro dočekamo!“
0396 A povika Pavišića Luku:
0397 „Nevjerniče, Pavišiću Luka!
0398 Tvoja j’ vojska, tvoje navođenje:
0399 O rane nije, van o mrtve glave!“
0400 Njemu veli sa alata Luka:
0401 „Drž’ se, Pavle, eto mene na te!“
0402 On na Pavla podera alata,
0403 A pobiže Zlatariću Pavle,
0404 Za njim Luka na alatu skače.
0405 Prigaziše sedam meteriza,
0406 Trže na njeg sedam lubarada:
0407 Ne svatiše Luke ni alata,
0408 Veš kod njega sedam konjanika.
0409 Stiže Pavla kod avlijnskih vrata,
0410 Sijnu sablja Pavišića Luke,
0411 Pade glava Zlatarića Pavla.
0412 Za njim skače šezdeset konjika,
0413 I ostali Turci udariše,
0414 A dočeka sedam kumpanija.
0415 Stade jeka oko kule bile:
0416 Puška puca, nikad ne patiše.
0417 Dok avlijnska vrata osvojio,
0418 U avliju društvo navratio,
0419 Tu mu pade dvan’est konjanika.
0420 Spazi Luka Hajser-generala,
0421 Na njeg Luka potira alata,
0422 A veli mu Hajser generale:
0423 „Nemoj, Luka, kidisati glavi!
0424 Išći mala, koliko ti drago,
0425 Dat ću t’ najam od dvan’est godina.“
0426 Njemu veli sa alata Luka:
0427 „Drž’ se dobro, eto mene na te!
0428 Mi bi lako najam naplatili,
0429 Al je mučno plesku povratiti,
0430 Valja plesku sabljom povratiti.“
0431 Zgubi Luka Hajser-generala,
0432 A ujagmi glavu Hajserovu,
0433 Alatu je metnu u zobnicu.
0434 Ote Luka kulu od kamena,
0435 Rašćeraše sedam kumpanija.
0436 Dok visoku kulu osvojio,
0437 Poginu mu dvista konjanika.
0438 On ujagmi dvi ćeri begove
0439 I Maricu Hajser-generala,
0440 Pa ih posla polju Jastrebovu,
0441 Opravi ih silen-Osmanbegu.
0442 Porobiše kulu Hajserovu,
0443 Obi Luka tri magaze mala:
0444 Prvi jagme mekahne cekine,
0445 Drugi kupe vezene talire,
0446 Treći nose od zlata ćurćeta.
0447 Zapališe kulu od kamena,
0448 Planu kula Hajser-generala,
0449 A na kuli pukoše mužari,
0450 Sve se grlo čuje Pavišića.
0451 Slomi s’ oganj kod jenji-šehera,
0452 Jer na šeher udario Luka,
0453 Robi šeher ispod Krmežina.
0454 Planu šeher ispod Krmežina,
0455 A proču se grlo Pavišića
0456 Kod Toplice, kod vode ledene,
0457 Na ćupriji ćorave Marije,
0458 Kod čardaka Pauk-harambaše.
0459 Da je kome isprika gledati,
0460 Kad udari Luka na Pauka,
0461 A dočeka Pauk iz čardaka:
0462 Dok mu drven čardak osvojio,
0463 Sa Pauka glavu ujagmio,
0464 Poginu mu dvan’est efendija
0465 I još uz njih stotinu konjika.
0466 Dok prigazi Marinu ćupriju,
0467 Slomi s’ oganj niže kule bile,
0468 Niže kule Čubrić-Mihajila,
0469 A proču se grlo Pavišića:
0470 „Gdje si, Maro, mila jauklijo,
0471 Evo tebi Pavišića tvoga!
0472 Kršne sam ti svate pokupio,
0473 Kršne svate od Osika Turke:
0474 Kuma metno silen-Osmanbega,
0475 A prekumka Hasanpašu Tiru,
0476 A djevera sorguč’ od Budima,
0477 Bajraktara sina vezirova.“
0478 Dok visoku osvojiše kulu,
0479 Pogubi Luka Čubrić-Mihajila,
0480 A ujagmi svoju jaukliju,
0481 Podiže je na alata svoga,
0482 A povika sina vezirova:
0483 „Beg Ahmedbeg, dite vezirovo!
0484 Sad ćemo se natrag povraćati,
0485 Ovde valja vojsku iskupiti.
0486 Što sam ćio, to sam učinio,
0487 Hajseru sam zajam povratio.“
0488 Dok su oni vojsku iskupili,
0489 Dok je Luka Prozor porobio,
0490 Šta izgubi svojih konjanika:
0491 Tri hiljade i trista konjika.
0492 Zla adeta u jednih Turaka!
0493 Dok su jedni dobro zadobili,
0494 Namah su se begu povratili
0495 I zelenom polju Jastrebovu.
0496 Kad stigoše silen-Osmanbegu,
0497 Privariše silen-Osmanbega:
0498 „Beg Osmanbeg, sila od Osika!
0499 Zlo podiže silnovitu vojsku,
0500 Dade vojsku Pavišića Luki,
0501 Svu će t’ Luka vojsku posijati.“
0502 Osmanbegu suze udariše,
0503 Podiže se s polja Jastrebova,
0504 Beg ostavi tri paše careve,
0505 Među njima sorguč’ od Budima,
0506 Da čuvaju polje Jastrebovo.
0507 Diže sobom dvanaest hiljada,
0508 Pođe beže niz polje Prozoru.
0509 Pola polja nije prigazio,
0510 I on srite Pavišića svoga,
0511 Sve pop’jeva na alatu Luka.
0512 Kad ga vidi silen Osmanbeže,
0513 Beg pregrli na alatu Luku:
0514 „Jesi l’, Luka, zdravo i veselo?“
0515 „ „Jesam, beže, milom Bogu fala!
0516 Kamo t’, beže, polje Jastrebovo,
0517 Kom si, beže, polje ostavio?“ “
0518 „Čuvaju ga tri paše careve,
0519 Među njima sorguč od Budima.“
0520 „ „Jesi l’ svoje ćeri dobavio?
0521 Davno sam ih tebi opremio
0522 I Maricu Hajser-generala.“ “
0523 „Eno ih, sinko, kod čadora moga.
0524 Je l’ se tvoja izgrdila vojska?“
0525 „ „Osmanbeže, za to se ne pita:
0526 Vrlo se je zapatila vojska,
0527 Poginulo kod Prozora bila
0528 Tri hiljade i trista konjika,
0529 A hiljadu nosim ranjenika.
0530 Neka, beže, taka je Krajina!
0531 Vrlo su mi zadobili Turci,
0532 Nikad ’vako zadobili niste.“ “
0533 Dok stigoše polju Jastrebovu,
0534 Već im sunce pade za planinu.
0535 Njemu veli silen Osmanbeže:
0536 „Treći sine, Pavišiću Luka!
0537 Hoćemo li ovde prenoćiti?
0538 Vrletna je staza u Bakonji.“
0539 „ „Ne budali, silen-Osmanbeže!
0540 Vakta ovde nije od konaka.
0541 Bježmo, beže, pod goru Bakonju!
0542 Ti čuješ li jeke od topova?
0543 Ban bi mogo silu istirati,
0544 Na umorne naske, udariti,
0545 Svi bi ligom mogli izginuti.
0546 Bjež’mo, beže, u goru Bakonju,
0547 Samo kad si ćeri izbavio!“
0548 Diže vojsku s polja zelenoga,
0549 Ode Luka pod goru Bakonju.
0550 Uz Bakonju goru udariše,
0551 Svu noć oni ljuto putovaše,
0552 Vavik Luka viče sa alata:
0553 „Polako jaš’te u goru Bakonju,
0554 Čuvajte dobro naše ranjenike,
0555 Ranjena nemoj niko ostaviti,
0556 Luka znade, šta je ranjenika.
0557 Ko ostavi jednog ranjenika,
0558 Zgubit će ga kod Osika Luka.“
0559 I Bakonju goru prigaziše,
0560 Već im bio danak osvanuo,
0561 Otiskoše do Osika bila.
0562 Kada Luka pod Osik iziđe,
0563 Pod Osikom zastavio vojsku,
0564 Sav dobitak na hrpu sanio.
0565 On povika Hasanpašu Tiru:
0566 „Ti ćeš, paša, pravo podiliti! “
0567 Tu im paša pravo podilio:
0568 Sve na zdrava dade podjednako,
0569 Na ranjena po dva paja daje,
0570 Ko pogino, po pet zapadalo,
0571 Nek mu djeca kod odžaka znadu,
0572 Zašto im je babo poginuo.
0573 Kada svakom pravo učinio,
0574 Svak okrenu svojoj domovini.
0575 Ostadoše tri paše careve,
0576 Među njima sorguč od Budima.
0577 Da viđamo Pavišića Luku!
0578 Dade begu Hajserovu glavu,
0579 Pokloni Maru Hajser-generala
0580 Mehmedbegu Osmanbegoviću.
0581 Njemu veli silen Osmanbeže:
0582 „Treći sine, Pavišiću Luka!
0583 Ti si moje ćeri izbavio,
0584 Ja t’ uzeo za sina trećega:
0585 Pola t’ džaba dostojanja moga!
0586 Šest stotina ja imam dimova,
0587 Eto tebi trista kuća kmeta!
0588 Ako s’ ne ćeš poturčiti, sine,
0589 Niko ti za to zaviditi ne će,
0590 Držat ću te ka i sina svoga,
0591 Od tebe vrata zatvoriti ne ću.“
0592 Njemu veli Pavišiću Luka:
0593 „Ja se, beže, poturčiti ne ću,
0594 Nikad ti hile učiniti ne ću,
0595 Dok je moje na ramenu glave.“
0596 Svak je Luku dobro darovao:
0597 Najkašnje ga vezir pomilovo,
0598 Pomilovo, dobro darovao.
0599 Dade mu čitluk stotinu dimova
0600 I agaluk stotinu nefera.
0601 Vezir mu je kulu načinio
0602 A kod bega kano i u bega,
0603 A dade mu svoju bujruntiju,
0604 Da je prvak u Osiku bilu.
0605 Dok mu j’ živa na ramenu glava,
0606 Kud god reče Pavišiću Luka,
0607 Svi da Luku poslušaju Turci.
0608 Kad god hoće vojevati Luka,
0609 Da on more podignuti vojsku,
0610 Dignut’ vojske trideset hiljada
0611 Brez izuna budimskog vezira,
0612 Da okreće, kud je njemu drago.
0613 Oženiše Luku u Osiku
0614 Lipom Marom Čubric-Mihajila,
0615 S njome bio, porod porodio.
0616 Dok su im glave u životu bile,
0617 Dobro su ga milovali Turci.
0618 Zajedno su često vojevali,
0619 Nikom nije krivo učinio.
