O slavi
Što je lepo pod noć pogledati,
Kad kmetovi rujno vino piju!
Pred njima je srebrna trpeza,
Po trpeze kalajne panice,
U panice srebrne ložice. 5
Uz trpezu belo Lale šeta.
Na glavu mu dvoji troji rozi:
I u rozi nešto upisano.
Upisan je Petar Sitnokovac,
I pisana Mara Sitnoveza. 10
Petar Mare potiho govori:
„Čuješ li me Maro Sitnovezo!
Za teb’ kažu jako sitno vezeš!
Da ti dadem jedan tanak konac:
Navezi mi svilenu košulju; 15
Što ostane nemoj pobašiti,
Nevezi mi svilenu maramu,
Kad se ženim — ruke da obrišem.
Mara Petru na to odgovara:
„Hvala tebi, Petre Sitnokovče! 20
Za teb’kažu: jako sitno koveš.
Da ti dadem jednu sitru aspru,
Da mi skoveš đerdan ispod grlo.
.....................................
.....................................[1]
