O izdati, pobogu,
ne mogu ve (vas) biti,
ni prebiti, ni kost lomiti;
eto vama (ime bajalice),
da ve otera u more, 5
duboko u vodu,
u debelu ribu,
tamo se skrasite,
ovde mesta nemate.
Ostade (ime bolesnika) lak ko pero, 10
čist ko srebro,
vedar ko nebo,
blag ko materino mleko.
Pevač, mesto zapisa i napomena
Prikupila, u leto 1933 god., Stanojka Marković, iz Žabara.
Žabare.
Reference
Izvor
Glasnik Etnografskog muzeja u Beogradu, knjiga 8, 1933.; Petrović, Alaksandar: Narodno bajanje u nekim selima Kragujevačke Jasenice, str. 85.
