[Oj devojko, dušo]
Oj devojko, dušo,
zlaćena jabuko,
ti ne ljubi mene,
ti ne gubi sebe!
Ja sam junak, more, 5
iz daleke zemlje;
ja ću i otići,
ti ćeš ostanuti;
ja ću bolovati,
ti me nećeš znati; 10
ja ću i umreti,
ti me nećeš čuti;
a kad budeš čula,
truda ne požali;
do moj groba dođi; 15
povr’ njemu stani,
sveću mi zapali;
za mene zažali,
celom svetu javi:
ovde leži dragi 20
koga sam volela,
srcom ga volela,
ustima ljubila;
a sad njega ljubi
ova crna zemlja. 25
Oj, ti crna zemljo,
ne budi mu teška!
Zelena travice,
ne budi mu gorka!
