Oj, ubava, ubava devojćo! (16)
|
Pevač, mesto zapisa i napomena
(1) Oj, ubava, dobra devojko. Svaka pesma može početi ovim pripevom, a još češće pripevom: Oj ubava, (j)ubava devojko! To je neka vrsta uvoda u pesmu. Iako je tako, mi te pripeve donosimo samo onda ako su u izvoru dati, to jest po zapisivačevoj volji. Po tumačenju nekih pevica, ovaj stih nije bio samo uvodinca u pesmu, već i prilika da se glasovi isprobaju i spare (slože). U nekim slučajevima počinje se sa Oj ubava, ubava drvojko, a završava sa: Oj ubava, dobra devojko, čime se determinacija, nesumnjivo, sa telesne lepote pomera ka duhovnoj, karakternoj strani. Često se na apsolutnom kraju pesme javlja uzvik: Išš!
(2) Vodu grebe... Ovo treba razumeti tako da devojka iz plitkog kladenca zahvata vodu čašom (od tikve lejke), i u takvom položaju, dok je sagnuta, njen je pogled upravljen "niz polje"(3). U stihu (5) iljad nam je nejasno. Mislimo da je ovo greška, jer u nekim drugim zapisima ovo mesto glasi „u jad", dakle: u nevolji, od prevelike čežnje..., što nam je logičnije.
Reference
Izvor
- Svadbene pesme svrljiškog kraja, Glavni i odgovorki urednik Sreten Petrović; Priredio Nedeljko Bogdanović; Zapisivači Radoslav Radenković, Nedeljko Bogdanović, Valentina Stojiljković, Damir Jocić, Gordana Đorić, Ljubiša Rajković, Slađana Stepanović, Ivana Ranđelović, Dragiša Petković; Etno-kulturološka radionica, Svrljig 1995., str. IX.
- Narodno stvaralaštvo jugoistočne srbije; „Raskovnik", HVII (1991). br. 63-66, „Svatovske pesme iz Izvora kod Svrljiga", s. 9.