Oštre su...
| Oštre su... (1865) Pisac: Milan Andrić |
Oštre su naše sablje,
Vrela je naša krv;
Od groma mišce snažne,
Dušman sa muke strašne
Vije se kao crv.
Oštre su naše sablje,
Vrela je naša krv; —
Na bolju boja ljuta
Haj, šta je i šta puta
Dušmanin post’o strv!
Pa šta trpite, jadni,
Taj ropski beočug?
Zar vam zverovi gadni,
Zar vam ti vuci gladni
Oteše svaki lug?
Zar vas ne nudi gora
Nedrima svojim, oj,
Ta zar mi ne čujete
Pradedovske duše svete —
Na noge sine moj!
Ruga, sramota, greh je,
Srbin da trpi ig;
Miloša pleme slavno
Na čelu nosi sramno
Robovski gadni žig.
Kad će zamenit’ svila
Taj gunjac izadrt?
Kad će nas dremež preći,
Kad ćemo većem reći:
Sloboda — ili smrt!
Pa da se opet dušman
Povije kao crv, —
Ta što toliko klaše,
Oštre su sablje naše,
Vrela je naša krv!
U Budimu. —
Izvor[uredi]
1865. Vila. Godina prva,broj 29, str. 356.
|