Oči moje, kud ste pogledale?

Oči moje, kud ste pogledale?
Srce moje, šta si požuđelo?
Da bi Bog d’o svakom, ko što hoće,
A i mene, što bi milo bilo!
Da mi s’ hoće dragi smilovati,
Da se hoće sa mnom pomiriti,
To bi mene mnogo milo bilo;
E se na me rasrdio ljuto,
Da je za što, ne bih ni žalila,
Već za jednu granu ruzmarina;
Zašto sam je u subotu brala,
U neđelju drugom poviđela,
Pak se za to rasrdio na me.
A Boga mi, moje drugarice!
Nije blago ni srebro ni zlato,
Već je blago, što je kome drago.