Plovila je niz Dunav galija,
U galiji okovan delija,
gleda njega sa brega devojka,
al 'govorp okovan delija:
„Što me gledaš sa brega devojko, 5
il' me gledaš ljuba da mi budeš,
il' me gledaš snaja da mi budeš?
Ljubu imam, ljuba da mi budeš,
braću nemam, snaja da mi budeš.
Imao sam ljubu otrovnicu, 10
otrova mi devet mila brata
i desetog mene okovala.
Kod kuće mi kuka kukavica,
da je jedna, ne bi’ ni žalio,
već kukaju do tri kukavice: 15
prva kuka jutrom i večerom,
druga kuka stalno, ne prestaje,
treća kuka kad joj na um padne.
Ta što kuka jutrom i večerom,
to je moja premila sestrica; 20
ta što kuka stalno, ne prestaje,
to je moja ostarela majka;
ta što kuka kad joj na um padne,
to je moja nevernica ljuba.”
Progovara sa brega devojka: 25
„Ne gledam te ljuba da ti budem,
ni te gledam snaja da ti budem,
već te gledam čim sokola 'raniš:
lice taniš te sokola 'raniš,
suze roniš te sokola pojiš." 30
Pevač, mesto zapisa i napomena
Od Zorke Milosavljević rođ. 1916. godnne u Štubiku. Pesmu čula od majke Milke.
Reference
Izvor
Dragoljub Simonović: Narodne pesme iz Istočne i Južne Srbije, Beograd, 1988., str. 237.
Ozgor se čuše crni Tatari (narodne pesme iz Timočke krajine). Zapisao Ljubiša Rajković. 20/1980, br. 4-5, str. 88.
