Osvojenje Bosne
Zakliktala prebijela vila,
S Debeljače visoke planine,
Da će biti boja izobila,
Kod Bijaća više Golubića.
To se čulo od Save do Drave, 5
A od Save do Zavaqa grada,
Pa dozivlje Caha generala:
„Na noge se, Cahu generale,
„Ti mi ajde, osvoj Bosnu ravnu,
„Što no nam je domovina stara, 10
„Što su nam je strici osvajali,
„Pa je n'jesu mogli osvojiti;
„Mi ćemo je morat' osvojiti,
„Osvojiti, ali nas ne biti!
„Ti ne kupi stare i nejake, 15
„Već ti kupi mlade neženjene,
„Koji voli boju žestokome,
„Nego seja bratu rođenome,
„Koji voli krvcu prol'jevati
„Nego piti žeženu rakiju; 20
„A to su mi mladi Kraišnici,
„Kraišnici, otadžbine sinci!
„Što će tvoja sirotinja raja?
„Svak' je vara i odviše tuče,
„Kanda j' ona roda prosjačkoga, 25
„Dosta mi je zuluma podn'jela,
„Od Turaka bjesni janičara!
„S goli noži po kuća ih sjeku!"
Kad to čuo Cahu generale,
On se skoči na noge lagane, 30
Kavu pije, listak knjigu piše,
Pa je šalje na Bijaću gradu,
A onome paši od Bijaća,
L'jepo mi ga u knjizi pozdravlja:
„Oj Bogom ti, paša od Bijaća, 35
„Predaj meni ključe od Bijaća,
„I predaj mi sablju demerinu!
„Ako li mi to predati ne ćeš,
„Ne'š uteći ni odn'jeti glave;
„S gornje strane Pilipović bane, 40
„Širi grane Pilipović bane,
„L'jepo mi je razširio grane:
„Jednu vojsku Dalmaciji ravnoj,
„Tamo ima vina i rakije,
„Drugu šalje Sarajevu gradu, 45
„Treću šalje ka Bijaću gradu;
„S donje strane Rodić generale,
„I sa njima mladi graničari,
„Koji će te darivati l'jepo,
„Kano birti[1] mlađane jaganjce, 50
„'Nako će te na kolac metati!“
Ode knjiga do Bijaća grada,
Do onoga paše od Bijaća;
Knjigu štije paša od Bijaća,
Knjigu štije, a na nju se smije, 55
Kavu pije, listak knjigu piše,
Pa govori paša od Bijaća:
„Ne budali kaur generale,
„Ni'š dobiti od Bajića ključe,
„Ni'š dobiti sablje demerine, 60
„Dok je moja na ramenu glava,
„I desnica na ramenu ruka!
„Ako imaš Pilipović bana,
„I ja imam pašu od Novoga;
„Ako imaš Rodić generala, 65
„I ja imam Atlagu Pozderca;
„Ako imaš mladi graničara,
„I ja imam mladi janjičara,
„Koji će te dočekati l'jepo,
„I ljepšijem darovati darom: 70
„Sitnim prahom i brzii olovom,
„I zairom od sedam godina,
„Da ga, pobro, povaliti ne će!
„Ti udaraj kad je tebi drago,
„Čekam tebe tvrda vjera moja!“ 75
Ode knjiga do Zavalja grada,
Do onoga Caha generala.
Knjigu štije Cahu generale,
Knjigu štije ni milo mu nije,
Pa on piše listak knjige bjele, 80
Jednu šalje jegerskom majoru,
Drugu šalje Pistrik obrstaru,
Treću šalje Ali Kokotovu;
U knjizi im 'vako govorio:
„Boga vama, štaps-oficiri, 85
„Za tri noći, za tri bjela dana,
„Da ste ovde kod Zavalja grada,
„Đe no vam je regementska banda,
„Đe no vam je najlepša sastanka,
„Da mi onđe vjeće učinimo, 90
„Kako ćemo Bijać predobiti!“
Sastaše se štaps-oficiri,
Kod Zavalja, kod bijela grada,
Vjeće čine, rujno vino piju.
Vino piše vjeće učinie 95
Kako će ii na Bić udariti,
I najlakše njega osvojiti.
S desne strane Pistrik obrstare,
A s lijeve Kokotović Ale,
Na sav dundar jegerski majore; 100
Dobru sreću, malu gospojinu,
Sjede Ale dobra konja svoga,
Pa on ide preko polja ravna,
Kano zvezda preko neba sjajna.
Ode Ale u Petrovo-selo, 105
Dođe tamo zdravo i veselo,
Pa mi viče iz grla bijela:
„Na noge se mladi graničari,
„Da idemo Bosnu osvojiti,
„Što su nam je strici osvajali, 110
„Al' je njesu mogli osvojiti!
„Kada sutra bijel' danak svane,
„Danak svane, a sunce ograne,
„Juriš ćemo na Turke činiti,
„Pa šta Bog da i sreća junačka!“ 115
Kad to čuše mladi graničari,
Smamiše se kano mrki vuci:
„Ala Bože, sastavi nas s Turci!“
Da je kome stati pa gledati,
Lepe čete, mlada oficira, 120
A soldata kano gore crne,
Sve je tio, a sve je veselo.
Sastavi se slavna regemeta
U Baljevcu selu plemenitu.
Tu se krenu silovita vojska, 125
Svu mi tamnu noćcu maširala,
Do Žegara grada dopirala,
I tu mi je zora zazorila;
Stade bojak bojni lumbarada,
Stade prasak malije pušaka, 130
Turci zovu sveca Muhameda,
A kršćani ime Isusovo
Juriš čine, nikad ne prestaju;
Al' evo ti i gore žalosti,
Ko će, brate, s Bogom bojak biti?! 135
Od magle se ništa ne viđaše,
Od pušaka ništa ne čujaše.
Izgiboše, jade počiniše,
Iz Žegara natrag se vratiše,
Do Zavalja grada dopriješe, 140
Uvitlaše svijetlo oružje.
Neko pije vodice lađane,
Neko mi se od krvi umiva;
Tu su sjeli, da s malo odmore,
Al' eto ti još žalosti gore, 145
Izečićana mrkije vukova,
Osam stotin' ljuta konjanika,
Te najaše kao mrki vuci.
Kad videše mladi graničari,
Skočiše se na noge lagane, 150
Pa pritežu telećake žute,
Čake, kape, navlače na oči,
Poprijeko puške uzimaše,
I od prsa šance napriviše,
I na Turke juriš učiniše, 155
Izsjekoše malo ko uteče.
Jadno Type uz dolinu struže,
Još govori: „privati me druže!“
Bog živeo Medić kapetana,
I njegovu sablju od mejdana, 160
Jer je d'jete od kamene Like,
Svakojake učinio dike!
