Osveta Starca Vujadina
Gusle moje, ovamote malo,
I ti, moje tanano gudalo,
Da zapjevam, da malo zagudim,
Da mi srcu odlane u grudim’.
Pošetala krčmarica Staka 5
Ispred dvora kraj vode bunara.
Kraj bunara ona ugledala,
Ugledala golotinju Radu.
Na leđ’ma mu torba uprtnjača,
A u torbi gusle javorove. 10
Čim je Staka njega ugledala,
Nečemu se mlada dosjetila,
Pa mu zbori krčmarica Staka:
„Oj, boga ti, golotinja Rade,
Da l’ se uzdaš u noge lagane 15
Da otideš gori Romaniji,
Da odneseš knjigu šarovitu,
Da je dadeš Starini Novaku?“
Al’ govori golotinja Rade:
„Ufa’ bi’ se, krčmarice Stako, 20
Ali sam ti ogladnio jako.“
Kad to čula krčmarica Staka,
Nosi njemu leba bijeloga,
Ovnujskoga mesa debeloga
I čuturu vina crvenoga. 25
Još mu dade tri dukata žuta,
Pa ovako njemu govorila:
„Oj, boga ti, golotinja Rade,
Ti poznaješ goru Romaniju
I sve njene staze i bogaze. 30
Ti umiješ nadmudriti Turke
I pronaći u gori hajduke.
Zato hitaj što najbrže možeš,
Podaj knjigu Starini Novaku.
Ako bog da da ee dobro svrši, 35
Novak će te bolje darivati."
Otisnu se Rade uz urvine.
Koliko se hitar dogodio,
Udara se nogom u stražnjicu,
Preskakuje trnje i jaruge, 40
Preskakuje drvlje i kamenje.
Hodi tako tri bijela dana,
A hajduka čuti ni vidjeti.
Kada stiže vrhu na planinu,
Rade viče k’o da jelen riče: 45
„O, hajduci, poklali vas vuci,
Poklali vas po planini Turci!
Odera’ sam noge do koljena,
Svud vas tražim a vas niđe nema.“
To začuo Bjelobrče Vuče. 50
Na straži se junak dogodio,
Pa istrča gori na vršinu
I povika iza svega glasa:
„Koga tražiš, koga li proklinješ?
Kazuj, brate, ko si i otkud si?“ 55
Rade mu se po glasu odziva.
Poznade ga Bjelobrče Vuče,
Triput skoči, do Rade doskoči,
Pa ga vodi visu na planinu.
Kad stigoše visu na planinu, 60
Ima Rade nešto i vidjeti:
Pod jelikom vatra naložena
I kod vatre londža postavljena.
Tu mi sjedi Starina Novače,
Na krilu mu vezena šišana, 65
Oko njega trideset hajduka,
Sve junaka bolji od boljega.
Oni piju žeženu rakiju
I slušaju pjesmu sa gusala.
Pokloni se golotiša Rade, 70
Pokloni se i dva i tri puta
I dade mu knjigu šarovitu.
Kad je Novak knjigu proučio,
Družini je ’vako govorio:
„Braćo moja i družino draga! 75
Svi skočite na noge lagane
Da idemo Lijevnu b’jelome,
Da Lijevno glavom udarimo,
Vujadina starca osvetimo.
Ova knjiga ovako nam kaže 80
Da s’ otišli na Krajinu Turci
Sam ostao aga Dizdar-aga,
Ljuta zmija, srpska krvopija
Koj’ ubio iz gore hajduke:
Vujadina sa obadva sina.“ 85
Kad družina r’ječi saslušala,
Svi skočiše na noge lagane,
Po sredini šare prihvatiše
I opanke dobro pritegoše,
Pa odoše Lijevnu gradu. 90
Kad stigoše pod tananu kulu,
Al’ je kula zidom opasana,
A kapija tvrdo zaključana,
Tri su na njoj brave dubrovačke.
Tad govori Starina Novače: 95
„Braćo moja i družino draga,
Na kapiji ništa ne možemo,
Nego, braćo, mene poslušajte:
Merdevine gradimo od ljudi,
U avliju da se prebacimo 100
I kapiju tvrdu otvorimo.“
Tu družina njega poslušala
I po snazi reda napravila.
Najpre stade Pletikosa Rade,
A na njega Bjelobrče Vuče, 105
Pa na Vuka družina ostala,
Najzad ide Starina Novače.
On se na vrh zida uspinjao,
Onda junak u avliju skače,
Za njim skaču do dva do tri druga. 110
Otvoriše iznutra kapiju,
U avliju uđoše hajduci,
Đe ih sreća dobro poslužila.
Tu se Turci ničem ne nadaše,
Pijane su straže pozaspale, 115
I sam Dizdar na kuli zaspao.
Onda veli Starina Novače:
„Ko će ići na tananu kulu
Da probudi na kuli Dizdara,
Da dovedie njega u avliju, 120
Da ga vidim i da ga upitam
Što učini, prokleta mu duša.“
Al’ govori Bjelobrče Vuče:
„Ja ću ići na tananu kulu.“
Tako reče, na kulu poteče, 125
Na odaji vrata otvorio
Pa on budi agu Dizdar-agu:
„Hajd’ ustani, aga Dizdar-aga,
Hajd’ ustani, vesela ti majka!
Da pozdraviš goste u avliji.“ 130
Začudi se aga Dizdar-aga,
Zubi škrinu, ne reče ni r'ječi,
Već s hajdukom u avliju pođe.
Kad ugleda Starinu Novaka,
Obje mu se noge presjekoše, 135
Ali ćuti, ništa ne govori.
Al’ govori Starina Novače:
„Čuješ mene, aga Dizdar-aga,
Kad uhvati Starca Vujadina,
Vujadina sa obadva sina, 140
Šta uradi, prokleta ti duša!
Što ih nijesi odmah posjekao
Junacima kako dolikuje?
Što im slomi i noge i ruke?
Što povadi šima oči čarne 145
Kako rade samo kukavice
Što nemaju srca za megdana?“
Šuti Dizdar, ništa ne govori,
Samo dršće i ne škripi zub’ma.
Tad govori Starina Novače: 150
„Braćo moja iz gore ajduci,
Mi nemamo kada dangubiti,
Nego ću mu odmah presuditi.
Mi nećemo kuršum izmetati,
Ni pospane Turke pobuniti, 155
Već ga svaki nožem dohvatite
I za mene nešto ostavite."
Kad hajduci riječi saslušaše,
Svaki svoga noža povadiše,
Na komade agu isjekoše. 160
Onda trče na tananu kulu
Pa izvode mladu aginicu
Da sad vidi svoga gospodara.
Kad je bula agu ugledala,
Za sebe se mlada uplašila 165
I za sebe milost zamolila.
Al’ joj kaže Starina Novače:
„Gledala si muke od hajduka,
Što se, kurvo, nijesi sažalila,
Za hajduke milost zamolila? 170
Još si, kažu, Turke podsticala,
Tražila si oči Milićeve,
Na dlanu se s njima poigrala.
Zato nijesi sablje zaslužila,
Pa ni nože što je za junake, 175
Nego, braćo, uže prihvatite,
Oko vrata tvrdo zategnite
I sa užem kuju udavite,
Neka crkne kako dolikuje.“
Što rekoše, tako učiniše. 180
Onda pusto blago pokupiše
I krvavu kulu zapališe.
Tako svoju braću osvetiše,
Pa odoše gori Romaniji.
Bog im dao sreću na megdanu, 185
A i nama zdravlje i veselje.
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
