Osveta Baja Pivljanina
Četa se je mala podignula
od pitoma Risna i Perasta,
mala četa trideset 'ajduka,
pred njima su do tri 'arambaše:
jedno ti je Bajo Pivljanine, 5
a drugo je Luka Banjanine,
a treće je Vujo barjaktare.
Četa pređe Dvrsno i Grahovo,
pa Banjane pređe i Goliju,
dokle četa na Zakamen dođe 10
viš' Pivskoga sjajna manastira.
Tu 'ajduci trudni počinuše,
i rujna se vina ponapiše,
pa momačke igre započeše,
svi 'ajduci bez Pivljanin Bajo; 15
no s' izmak'o, na kamen studeni,
preko krila drži garubina,
roni suze niz bijelo lice,
često oči na Seljane tura,
na Seljane svoju očevinu. 20
Kad 'ajduci Baja ugledaše,
kako suze roni niz obraze,
nijedan ga pitat' ne 'oćaše
bez njegova Bogom pobratima
od Banjana Luke Banjanina. 25
Luka 'itro dođe pobratimu,
pa ga grli i u obraz ljubi
i ovako njemu progovara:
“Što je Bajo, Bogom pobratime?
Na što si se tako ražalio?” 30
A Bajo mu tužan odgovori:
“Prođi mi se, dragi pobratime!
Ako plačem za nevolju mi je.
Viđi Pive moje starevine
i Seljana moje očevine. 35
No pogledaj, dragi pobratime,
koliko je u Seljane kuća,
kod svake je mapa i insana,
a što vidiš onu omeđinu,
pocrnjela i pomanatila 40
i zovina iz nje poniknula
ono ti je kuća moja bila.
Pa jedanput vrazi doniješe
izjelice od Nikšića Turke
i pred njima Amzu buljubašu, 45
u oca mi na konak padoše
i mom ocu zulum učinješe,
a staru mi majku poćušnuše.
Mene tako vrag nanese crni;
imah malu pušku za pojasom, 50
pustom palih i Turčina ubih,
pa utekoh njima na brzine,
dovatih se gore i planine;
te četujem i dnevi i noći.
Nemam kuće ni svoga savitka. 55
Kud gođ 'odim sve se Bogu molim
dako bi mi Bog pomog'o jaki,
da s' utrefim s Amzom buljubašom,
da naplatim moje dugovanje;
pa sam, pobro, takve sreće bio, 60
ne mogoh ga ni očim’ viđeti,
a kamoli se š njime potrefiti”.
Onda reče Luka Banjanine:
“Pobratime Bajo Pivljanine,
i mene je na Turčina krivo. 65
Kad mi bješe otac u Banjane,
mi bijasmo siromasi ljuti,
pa me, pobro, nužda naćerala,
da đe služim i hljebom se hranim.
Pogodih se s Amzom buljubašom 70
da ga služim i ljeti i zimi.
Amzu služih za dvije godine,
pa kad više zaminu zemana
ja poiskah, da mi najam plati.
Ništa mene za službu ne dade, 75
bez polovnu 'aljinu od sukna.
Ja poiskah da potpuno plati,
pogođeno što sam zaslužio.
Ne dade mi pare ni dinara,
nego smače sa simsije pruta, 80
ošklapi me nekoliko puta.
Ja bjen, grdan, sinuh u 'ajduke.
Kud gođ skitah, za Turčina pitah
i niđe mi ne dođe do ruke,
da mi moju plati zamediju”. 85
Pa zagrli Luka pobratima
i reče mu: “Ajde da idemo!”
Bajo skoči od zemlje na noge
i na ramo diže garubina,
a za njime ostali 'ajduci. 90
Zaturiše torbe obramnice
i u njima lake brašnjenice,
pro ramena struke singašice.
Pređe četa preko Zavodišta,
pa otole preko Suvodola, 95
fatiše se gore jelovine.
Kada na vrh od Golije bili,
tu 'ajduci sjeli, počinuli,
razgledali Pivu i Goliju.
Već pri brdu navijaše sunce 100
viđe Bajo u Goliji ovce,
pa u ruke uze garubina
i strmo se u Goliju spušti
da ukrade iz ovaca brava,
kako bi mu četa večerala. 105
Dok se Bajo stoci primicao
dade mu se nešto pogledati:
kad ovnova u ovcama nema,
no čaktari na ovcama zveče;
ni čobana nema za ovcama 110
no za njima divne Golijanke.
To je Baju začuđeno bilo,
što ovnova nema u ovcama,
ni momčadi za stokom čobana,
pa polako đevojkama priđe. 115
Kod stoke su tri đevojke mlade;
pa kad cure Baja opaziše
od njega se mlade prepadoše
i počeše bježat' od junaka.
A Bajo im polagano viče: 120
“O đevojke, Bogom posestrime,
ne bježite, bojat' se nemojte.
Za vas ođe dušmanina nema”.
Tri đevojke kad to razumješe,
pa se natrag Baju povratiše, 125
bijelu mu ruku poljubiše.
Dvije šute a starija pita:
“O junače, od gore 'ajduče,
kaži mi se ko si i okle si?
Kunem ti se očinjijem vidom 130
i mojijem bratom jedinijem;
nikad nikom izdati te neću!”
Bajo curi riječ govorio:
“O đevojko, Bogom posestrimo,
nema sada vakta ni vremena, 135
da ti ime i prezime kažem,
no ti meni kaži što te pitam:
kamo vama od stoke ovčari,
te ne idu momci za ovcama,
a kamo vi u ovce ovnovi, 140
te čaktari na ovcama zveče?”
A đevojka Baju odgovara:
“O junače, od gore 'ajduče,
što ovnova u ovcama nema,
evo ima ljeta nekolika, 145
kako su se Turci osilili;
svako ljeto često po Goliji
zulum jadnoj sirotinji rade:
kolju janjce, a podojče ovce.
A što nema za stokom čobana? 150
Došao je Amza buljubaša
od Nikšića grada bijeloga,
pokupio momke kroz Goliju,
da mu kose po livadi travu,
ne plaća im pare ni dinara; 155
pa će skoro kupit' plastilice
kroz Goliju cure i nevjeste,
da sijeno po livadi plaste”.
A Bajo joj opet progovori:
“O đevojko, Bogom posestrimo, 160
bili znala Amzu i poznala
i je li kada skoro dolazio?”
Đevojka mu na to odgovori:
“Prošle noći u nas su noćili
i čula sam, moj ga babo pita, 165
boji li se ikoga bez Boga”.
Turčin ocu odgovori mome:
“Nikoga se bez Boga ne bojim,
nako đekad Baja Pivljanina”.
Kad to čuo Bajo Pivljanine, 170
ne šće Bajo cure cvijeljati,
ni njihova brava uzimati,
no se natrag ka' družini vrnu,
a izvadi tri dukata žuta
i dariva čobanice mlade: 175
“Na to vama lijepe đevojke,
kup' te svile i čuvajte ovce”.
To im reče pa od njih obrnu,
a motre ga lijepe đevojke.
Kad izmače nekoliko Bajo, 180
dvije stoje i čuvaju ovce,
najstarija za njim potrčala.
Kad pristiže, progovori mlada:
“O junače, od gore 'ajduče,
pričekaj me Boga ti jednoga!” 185
Bajo stao, curu iščekao.
Cura dođe, pa mu ruku ljubi:
“Kaži mi se Boga ti jednoga!
Kunem ti se i vjeru ti davam,
nikad nikom izdati te neću!” 190
Kad to začu Pivljanine Bajo,
nasmija se, pa je zagrlio,
omilovo k'o rođenu sestru
i opet joj dade madžariju;
govori joj: “Ja sam glavom Bajo”. 195
Tad o njemu cura obisnula,
Baja grli i ruke mu ljubi,
još ovako njemu progovara:
“Koliba je naša na osamku;
niko nema nako moje majke, 200
svrni mi se majci u kolibu,
majka će te rado dočekati;
ako nije vina i rakije,
dosta ima sira i skorupa”.
To mu reče, pa se natrag vrnu. 205
Ode Bajo strmo uz planinu,
dokle dođe i 'ajduke nađe,
pa tad uze srčajli - durbina,
svrh Golije gleda na sve strane,
obiduje Dugu i Goliju; 210
dade mu se nešto pogledati,
na vrh Krsca kod Zvizdića kule,
oko kule konji povezani,
osedlani, uzdom zauzdani.
Gleda Bajo, pa se začudio: 215
“Bože mio, ko bi ono bio,
al' su svati, al' su kiridžije?”
No da ti je znati pobratime,
ni su svati, ni su kiridžije,
no to jesu izjelice Turci, 220
jedni dode od grada Nikšića,
drugi dode s Gacka polja ravna,
a treći su i od Korjenića.
Kada Bajo viđe i razumje,
reče četi: “Ajte da idemo, 225
dako Bog da da ih dočekamo!
Odista će za u Nikšić poći”.
Pa ga eto u Borovu Glavu;
tu noćiše i prekonačiše.
Kad ujutru sunce ogranulo, 230
siđeti se Baju ne 'oćaše
no se penje jeli u vr'ove
pa razgleda na Zvizdića kulu
na koju će poći Turci bandu.
Dok počeše konje opremati, 235
upraviše put Nikšića grada.
Turaka je četrnaest druga,
a pred njima Amza buljubaša.
Bajo reče: “Blago dovijeka,
evo Amze i njegova društva!” 240
No što reče barjaktare Vujo:
“Pobratime Bajo Pivljanine,
dobar sam ti san noćas usnio:
odista ćeš šićar zadobiti,
a ja ću ti Bajo poginuti 245
ili rane grdne zadobiti.
E sam snio i u san vidio:
crni gavran na ramo mi pade
i prekri me krilom njegovijem”.
A Bajo mu na to odgovori: 250
“San je laža, a Bog je istina;
no preda nji' da im zapanemo!”
Bajo mjesto za priček potraži
i na troje razdijeli društvo:
u najprvu postavi busiju 255
pobratima Luku Banjanina,
pa do njega barjaktara Vuja,
treću sebe s nekoliko druga;
pa im Bajo zbori i govori
da se ne bi koji prevario 260
ni od oka pušku opalio,
dok njegova čuje garubina:
“Ja ću znati, kad ću počinjati”.
Teke Bajo razredio društvo,
kad evo ti Amze buljubaše 265
i trinaest za njim seratlija
na atima i na paripima.
No odviše Amza osilio,
istakao naprijed đogata;
jasno pjeva, Baja pripijeva: 270
“Đe si Bajo, od gore 'ajine?
No ako si junak k'o te kažu,
je l' te kail da se sastanemo?
A slušajte, moja braćo Turci,
jutros su mi dopanuli glasi 275
za 'ajduka Baja Pivljanina,
da se Vlaše kroz Goliju skita”.
Taman tako u riječi Turci,
među se ih puštiše 'ajduci.
Luka svakog propušti mimo se, 280
dok na Baja oni naiđoše,
a Bajo ih broji garubinom.
Pa na Amzu pušku zavatrio
na mjesto ga divno pogodio:
posred prsi i sjajnijeh toka, 285
pade Turčin niz konja đogina,
omanuše bakračlije prazne.
Tad 'ajdučke puške zaciktaše,
na konje se Turci pometoše;
nekolike i od njih pukoše 290
barjaktara Vuja obraniše.
'Ajduci su arlak učinjeli.
Odoše se 'ajduci grabiti,
ko će više glava ugrabiti.
Đavoljega živa ne puštiše, 295
ni da kaže kako im je bilo.
No kad staše šićar dijeliti,
Bajo uze toke sa Turčina,
još govori Bajo 'ajducima:
“Valjaju mi vola oraćega. 300
A ti pobro Banjanine Luka,
evo tebe Amzina đogata,
valja đogat što si ga služio,
pobratime, za dvije godine”.
Ostalima šićar razdijeli, 305
svakojemu drugu podjednako.
Pa s’ otolen četa podignula,
barjaktara Vuja ponijela
i našli mu kod mora doktora
i njegove rane liječiše, 310
dokle im je Vujo ozdravio.
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
