Oranje Marka Kraljevića5
0001 Sinoć Marko večerao s majkom
0002 I s Jelicom, vjenčanom ljubovcom,
0003 A s Anđušom, rođenom sestricom.
0004 A kad Marko bio večerao,
0005 Njemu majka riječ progovara:
0006 ”O moj sine, Kraljeviću Marko!
0007 Što ti trpjeh, već trpjet ne mogu
0008 Od prikora naš’jeh susjedica,
0009 Da me Marko lupeštinom raniš.
0010 A tako ti vjere i zakona!
0011 Ti batali šarca, konja tvoga,
0012 I batali svijetlo oružje.
0013 I prihvati dva para volovsa
0014 I prihvati ralo od oranja,
0015 Pa ti hajde ispod Romanije,
0016 Đeno ti je tvoja babovina,
0017 Pa uzori polja širokoga
0018 I posiji bjelicu šenicu,
0019 Da bi nami Bog i sreća dala,
0020 Da bi, sinko, nami urodila,
0021 Čijem bih se stara preranila.”
0022 Kada Marko razumjio majku,
0023 Ode arko sanak boraviti.
0024 Kad u jutru saba zora bila,
0025 Rano ti je podranio Marko.
0026 On batali šarca od megdana
0027 I on spremi svijetlo oružje,
0028 A prihvati torbu strunjavicu.
0029 U nju stavlja mesa debeloga
0030 I bijela kruha šeničnoga,
0031 Stavlja u nju vina i rakije.
0032 Baci torbu na pleći junaške,
0033 Evo Marka niz tančicu kulu,
0034 Dokle spane u rosne livade.
0035 Pa išćera dva para volova
0036 I prihvati ralo od oranja,
0037 Ode zdravo iz Prilipa svoga.
0038 Kudgod iđe, Romaniji siđe.
0039 A da vidiš deli Kraljevića,
0040 One ne ore polja širokoga,
0041 Nego ore drumom i planinom,
0042 Vazda Marko o đavolu radi.
0043 A već se je podne premaknulo,
0044 Kad se Marku bilo dodijalo
0045 Orajući drumom i planinom,
0046 Pa iz rala ispušti volove.
0047 Baci ralom niz dugu planinu,
0048 A on sjede na studenu st’jenu
0049 I potegnu torbetinu svoju,
0050 Na stijeni stade blagovati,
0051 A sve gleda gorom Romanijom,
0052 Sve pogleda tamo i ovamo,
0053 Hoće l’ đegođ koga ugledati.
0054 Dok se njemu pogledati dalo,
0055 Pogledati niz goru zelenu
0056 I ugledat crnog Arapina,
0057 Đeno jaše hitru bedeviju
0058 I on goni tri tovara blaga.
0059 Kad se Arap bliže premaknuo,
0060 On mi Marku božju pomoć viče:
0061 ”Bog pomogo, golemi oraču!
0062 Kaži meni junak po istini,
0063 Er sam čuo, a ljudi mi kažu,
0064 Da imade u ovoj planini,
0065 Da imade teška lupežina
0066 Po imenu Kraljeviću Marko?
0067 Ako bih te umoliti mogo,
0068 Prati mene gorom Romanijom
0069 Do širokog polja stanbolskoga,
0070 Dobro ću te Arap darovati.”
0071 Al mu reče Kraljeviću Marko:
0072 ”Ajde s mirom, crni Arapine!
0073 Ne boj mi se lupežine Marka,
0074 Odavna je poginuo Marko,
0075 Turci su mu glavu otkinuli
0076 I odn’jeli, caru darovali.”
0077 Opet njemu Arap progovara:
0078 ”Počuj mene, golemi oraču!
0079 Jošte danas toga ne vjerujem,
0080 Da su Marka pogubili Turci.
0081 Već me prati do polja stanbolskog,
0082 Dobro tebe oću darovati.”
0083 A kada ga razuamio Marko,
0084 Baći torbu na pleći junaške,
0085 _A prihvati drenovu toljagu,
0086 Pa ga prati gorom Romanijom.
0087 Zdravo su ti oni putovali,
0088 Zdravo sađu u stanbolsko polje
0089 Pa govori Kraljeviću Marko:
0090 ”Dosta veće, crni Arapine!
0091 Ja pratio do sanbolskog polja,
0092 Dalje ti se ni maknuti ne ću.
0093 Plati mene, što sam te pratio.”
0094 Al mu reče crni Arapine:
0095 ”A ne ludi, golemi oraču!
0096 Ja te nemam otkle darovati,
0097 Careva se hazna ne otvara,
0098 Dok ne dođe caru na divane,
0099 Pa ti hodi k caru na divane,
0100 Hoće tebe care darovati.”
0101 Kada ga je razumio Marko,
0102 Srdno njemu Marko progovara:
0103 ”Plati mene, crni Arapine!
0104 Ja se tamo ni mknuti ne ću.”
0105 A da vidiš crnog Arapina,
0106 Đe na Marka naćera kobilu.
0107 Suje Marku i oca i majku,
0108 Još poteže trostruku kandžiju,
0109 Pa mi Marka po plećima tuče.
0110 A da vidiš deli Kraljevića,
0111 Đe prihvati drenovu toljagu,
0112 Zamanuo, Arapa udrio,
0113 Preko pleći njega udario,
0114 Pade Arap na glavu u travu.
0115 A da vidiš jadnog Arapina,
0116 Prama Marku iskečio zube.
0117 Misli Marko, da se Arap smije,
0118 Pa ga opet toljagom udrio,
0119 Udari ga po glavi junaškoj,
0120 Svu mu glavu bio prolomio.
0121 Pa prihvati arapsku kobilu
0122 I njojzi se bači u ramena.
0123 Zajmi Marko tri tovara blaga,
0124 Goni Marko zdravo i veselo,
0125 Goni Marko Prilipu b’jelome.
0126 Kad je došo pred bijelu kulu,
0127 Preda nj stara izlazila majka,
0128 Konja prima, a za zdravlje pita
0129 I ovako Marku progovara:
0130 ”Dobar došo, moj jedini sine!
0131 Brzo ti se polja uzorao
0132 I posijo bjelicu šenicu,
0133 A još brže nami urodila,
0134 Ter si našem dvoru doćerao.”
0135 Ali Marko majci progovara:
0136 ”Eto tebi, moja mila majko!
0137 Eto tebi bjelice šenice,
0138 Da t’ ne kore tvoje susjedice,
0139 Da te Marko lupeštinom ranim.”
0140 Kad to čula ostarjela majka,
0141 Rastovari do tri konja vrana.
0142 Kad je stara blago sagledala,
0143 Ovako je bila besjedila:
0144 ”Man’ se, Marko, vraga i oranja,
0145 A prihvati, što je za megdana.
0146 Ja imadem blaga za starosti,
0147 Čijem ću se stara saraniti.”
