Opsada Šapca

Deseterac o Pavlu Stremljaninu i Đerzelez Aliji (Opsada Šapca)

A Stremljanin što se tu stekao

Dubinu je rova dugo gledo –

Jer onaj što Šabac stvori

Na topove mnoge se osloni –

Pa se vrati hitro belom gradu

Kraljevome gradu Beogradu

I brodova što je tamo bilo

Do Dunava grada oplovilo

Matija ih Savom povukao

I Šapcu ih gradu doteglao:

Raju silnu u krug postavio

Vel`ku tvrđu vodi napravio

Silne lađe u rovove plovne

Topovima da bedem obrone

Sve brodove i drvene šajke.

Kremen puška' sa tvrđave rojnim

I strelama mnogim i nadbrojnim

S andžarom i đuletom grdnim

Aberdarom olovitim srdnim

Tukli su ih hitro, bez odmora

Da ih satru dancu do pomora

Biše silno, do milosti loše

Ogromnu im štetu nanesoše

Ugri lete boju na megdana

Ali mnogih dopadoše rana

Neki od njih život izgubiše

A za kralja časno pogiboše

Prv` pogibe mladi Simon Vardaj

Tugala mu mati sinja vazda.

Beše bogme, junak nad junakom

Kad pogibe od tanata lakog

Drugi beše češki deli-junak

– Obojica Bogu do dodvora!

Nek je čvrsta vera vama svima

Da će ognja vatra sila živa

I sve druge što će bojak biti

Bogu milom čisto gnezdo viti!

Molimo se za duše junaka

Bogu slava i Bogu je hvala

Sve je dobro što dao je nama

Za dobitak šabačkoga grada

Delije su Bogu navek mile

Višnji daje junačkome srcu

Višnji hvali viteza junaka

Kakav boj pod Šapcem se zbio

To zna onaj koji ga je bio

Sve junaci silniji od silnih

Koji kralju jesu najverniji

Što opsadu lasno sprovedoše

I na dobre glase izađoše

Podno tvrđe ako Česi brišu

Pogiboše smelo u jurišu

Naročitu borbu zapodeše

A junaštvo svetu nadenuše

No kad Česi grunuše unutra

Šapca nasta pokolj neviđeni

– Česi daju, a Turci uzdaju –

S kule Turci oganj otvoriše

Sa čaršije krvav boj razneše

Mnogi junak pogibe onamo

Što od zrna što od rova hladnog

Kleta nek je hrabrost Osmanina

Od obesti pad'še tiranina

Kolko jošte od čojastva svoga!

(No sad dosta od takve kuknjave

Vratimo se junačkom uzdanju)

Petnaest hiljad stiže konjanika

Da pomogne Šapca bojanika

Uto eto slavnog beg-Alije

I sa njime jahača delije

Ispred Šapca na zbor poče zvati

Htede savjet o boju im dati

Al ne uspe jer se Ugri množe

A kad Kralje poče besjediti:

Bubnji stavni gromko zabubnjaše

Trube zurle glasno zatrubiše,

Nebo bukom kao da raspeše,

A delije silne zaurlaše,

Da ordije ne bi govor čule

Da ne prime savete begove.

Zaludu je beže Šapcu došo

Gore pošo a još gore došo

Od tog glasa vojske uplašiše

A delije gredom začudiše

Teška srca a spuštenih glava

Od pomoći budi Bože s nama!

Ne imaše do druga izbora

Da se vrate kući od pokuda.

A eto ti mladog Turčin Hamze

Ka mađarskim deli-junacima

Da nekoga od svojijeh nađe

A iz Šapca ispred turske tvrđe.

I pobeže slavnom kralju Matiji,

Ukaza mu mesto pogodito

Odakle će bolje Šabac biti

I lakše ga tako osvojiti –

S tog belega poče grmljavina

Sa svih strana munja aberdima

I šančeva što je svega bilo

Svako zrno svrhu pogodilo

Međ' Turcima još se pripoveda

I zrnu se pravo u cilj gleda

Jad golemi na nekrsta sađe

A hrišćanstvu tad sunce izađe

Vide Turci da gube tvrđavu

A sultanu da jave ne smeju

Već stadoše da većaju bolje:

Neka ide ko je kakve volje,

Kome vođi da se priklanjaju –

Ko sultanu, ko ugarskom kralju,

A da blaga od šabačkog grada

Ne uzima nikoja posada

U Šapcu ga dakle ostaviše

A grad Šabac kralju pokloniše.

Da kraljevo Slovo što donosi

Iznutra nijedan ne pokosi

Toga oni dobro sprovedoše

Da se kralju većma dopadoše.

Drago beše njemu i narodu,

Što uzeše u pogodbu pravdu

A dostoji svakoga vladara

Da oprosti zatočniku prava

Te za primer i svima onima

Što je dato ka drugim ljudima

Na koje se voljom smilovao

I milosti svoje pokazao.

Tako pade šabačka tvrđava

I po njojzi tušta aberdara

Na to mnoštvo kralj dodade više

A grad Šabac časno utvrdiše

I junake u njemu ostavi

Da zijana niko ne napravi

Kad je bilo kako je i bilo

I Turcima kad je oprostio

A kralje se ka Budimu vrati

Sa poslugom turskom da ga prati

Kralj se vrati, a svi se čudiše

Čaršijama budimskim pudiše

Kad u dvoru premudroga kralja

Gledali su raskoši Turaka

Milostivnog kralja što ga služe

Po glasima što o dvoru kruže

A kad aber u Tursku stizaše

Turski car ih besno proklinjaše.

Prevod: M. Čudić – V. Kuzmanović