Opet njoj
| Opet njoj! Pisac: Milorad Popović Šapčanin |
Opet njoj!
Znaj — Bog nebo kad je stvar'o,
Uzeo je oči tvoje;
Gledeć' u njih stvarao je
Dan i nojcu — drago dvoje.
Uz'o tvoje plave vlasi,
Pa ih malo nebu dav'o, —
Od tih božjih udelaka,
stvorilo se nebo plavo.
Setno lice plavog neba
Bog je gled'o pa mu žao —
Opet glen'o lice tvoje,
Pa u nebo pogledao.
Na taj pogled sunce sinu,
Što na tebi, dušo, sjalo,
U trenutku lice tvoje
Nebo, zemlju obasjalo.
I ja živim u tvom zraku,
Za tobom mi duša kopni,
Slatka dušo lakih krila,
Na nebo me tebi popni! —
Manućemo s' puta duga;
Od umora da ne mremo,
Manućemo s' neba plava,
Da se večno milujemo!...
Napomene
[uredi]- Ova pesma je prvi put objavljena u časopisu Danica, 1862 br. 13, i u zbirci Pesme, 1863, str. 34
Izvori
[uredi]- Milorad P. Šapčanin: Celokupna dela, Knjiga prva, strana 43-44. Biblioteka srpskih pisaca, Narodna prosveta.
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Milorad Popović Šapčanin, umro 1895, pre 129 godina.
|