Opet to, malo drukčije
Omer ljubi Merimu devojku.
Omeru je govorila majka:
„Oj Omere, da moj mili sine!
„Ti ne ljubi Merime devojke,
„Lepšom će te oženiti majka. 5
„Lepom Fatom sestrom Atlagića;
„I lepša je i viša je od Mere,
„I belja je i rumenija je.“
A to Omer ništ' ne sluša majku.
Već on ljubi Merimu devojku. 10
Na silu ga oženila majka,
Oženila Fatom Atlagića,
I dovela Fatimu devojku.
Kad je bilo veče po večeri.
Da mladence svedu u ložnicu, 15
Omer uze sedefli tamburu.
Pa on ode Merimi pod pencer,
On pod pendžer, Merima na pendžer:
„Blago mene, svo moje zlato!“
Al' za njime trči stara majka: 20
„Vrat' se natrag, Omer-beže sine!
„Vrat' se natrag, želila te majka!
„Kod kuće je Fatima devojka,
„Suze roni na mekoj postelji.“
Omeru se na ino ne može, 25
Već on ode belu dvoru svome,
Al' devojka sedi na postelji.
Suze roni niz bijelo lice.
Tambur' bije Omer-beže mladi,
Tambur' bije, uz tambur popeva: 30
„Sad će mene reći moja Mera,
„Da devojki svilen kaftan skidam;
„Nisam, dušo, života mi moga!
„Života mi i moga i tvoga!
„Sad će mene reći moja Mera, 35
„Da devojki beo duvak skidam;
„Nisam, dušo, života mi moga!
„Života mi i moga i tvoga!
„Sad će mene reći moja Mera:
„„Sad moj Omer legao s devojkom, 40
„„Pak devojki belo lice ljubi!"“
„Nisam, dušo, života mi moga!
„Života mi i moga i tvoga!
„I našega prvog milovanja!
„I sunce će u oblake zaći, 45
„A ja verom prevrnuti ne ću.“
Pa otide lepoti devojki,
Podiže joj duvek sa obraza,
Sinu lice, kao s gore sunce.
Crne oči, kao kamen dragi; 50
Al' govori Omer-beže mladi:
„Dušo moja, vrlo ti si lepa!
„Da si tela, rano, moja biti.
„Ne bi tako vrlo lepa bila.“
Prevari se Omer-beže mladi, 55
Poljubi je među oči čarne.
Poljubi je i dva i tri puta,
Da ko broji, bila b' i stotina.
Pa govori Fatimi devojki:
„Daj mi, dušo, divit i artiju, 60
„Da napišem do dve do tri reči,
„Da te moja ne obedi majka.“
Pa on piše staroj majki svojoj:
„Načini mi sanduk od šimšira,
„Nakiti me cvećem svakojakim, 65
„Ponajviše cvećem karanfilom;
„Nosioce momke neženjene.
„Pronesi me šefteli sokakom:
„Kad budete kod Merina dvora.
Skinite me na zelenu travu, 70
„Nek me vidi Merima devojka!“
To napisa, pa se rasta s dušom.
Kad u jutru beo dan osvanu,
Visoko je oskočilo sunce,
Čudila se Omerova majka. 75
Da joj Omer ne dolazi dole;
Ona ide gore na čardake.
Pa udara pašmagom u vrata:
„Ustaj gore, Omer-beže sine!
„Visoko je oskočilo sunce! 80
„Nisi li se naljubio lica
„Lepe Fate sestre Atlagića?“
Kad devojka otvorila vrata.
Suze roni niz bijelo lice;
Al' govori Omerova majka: 85
„Što, Omere, želila te majka!
„Što devojka grozne suze roni?“
Al' govori Fatima devojka:
„Ne kuni ga, draga neno moja!
„Jošte si ga sinoć poželila, 90
„Kako si ga silom oženila.“
Pa joj daje belu knjigu čitat' ;
Knjigu čita Omerova majka,
Knjigu čita, grozne suze roni.
Načini mu sanduk od šimšira, 95
Nakiti ga cvećem svakojakim,
Ponajviše cvećem karanfilom,
Nosioce momke neženjene
Pronese ga šefteli sokakom;
Al' Merima sedi na pendžeru, 100
Vezak veze, grozne suze roni,
Pak materi potijo govori:
„Što je ovo, moja mila majko!
„Đul miriše, ide moje drago.“
Majka njojzi potijo govori: 105
„Ne budali, draga kćeri moja!
„Sad tvoj dragi lepu Fatu ljubi."
Ona skoči, kan' da se pomami:
„Nije dobro, moja mila majko!
„Đul miriše, tu je moje drago!“ 110
Ona strča avliji na vrata,
Al' Omera nose na nosila;
Ona tuži, kao kukavica:
„Nosioci, braćo nerođena!
„Nerođena, kao i rođena! 115
„Spustite ga na zelenu travu.
„Da ga vidi Merima devojka.
„Jesu l' ruke, kao što su bile:
„Je l' u ruku sedefli tambura;
„Oće l' dragoj pod pendžere doći.“ 120
Živa pade, mrtvu je digoše.
Ljuto kune Merimina majka:
„Bog t' ubio, Omerova majko!
„Kad i nisi žive sastavila.
„A ti ćeš i mrtve sastaviti: 125
„Ja ću stara na veki plakati.“
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
