Opet to, malo drukčije (Vuk 3)

0001 Vino pije Ograšić serdaru
0002 Sa daidžom starcem Karimanom
0003 Nasred Bišća grada bijeloga;
0004 A pošto se napojiše vina,
0005 Onda reče Ograšić serdaru:
0006 „Moj daidža, stari Karimane!
0007 „Što te pitam, da mi pravo kažeš:
0008 „Što ni bjehu bolji naši stari,
0009 „Što im bolje prolazahu stvari,
0010 „I bolje ih paše milovahu,
0011 „I veziri bolje darivahu,
0012 „I od čove ćurke prigrtahu?”
0013 No da reče Karimane stari:
0014 „Moj sestriću, Ograšenoviću!
0015 „Što me pitaš, pravo da ti kažem:
0016 „Što ni bjehu bolji naši stari,
0017 „Oni jesu čete četovali,
0018 „Za konje se n’jesu zaklanjali,
0019 „Ni od konjah meteriz gradili,
0020 „No su oni činili uriše
0021 „Sve sa sabljom i desnicom rukom,
0022 „Iz kaura roblje izvodili,
0023 „Iz kaura iznosili glave,
0024 „Pa pašama glave poklanjali,
0025 „A vezire robljem darivali;
0026 „Sa toga ih paše milovahu,
0027 „I veziri darom darivahu.”
0028 Tada reče Ograšić serdaru:
0029 „Moj daidža, stari Karimane!
0030 „Da bi mene ne rodila majka
0031 „Ni muškijem opasala pasom,
0032 „Ni junačkim dovikala glasom,
0033 „No kobila, koja đoga moga,
0034 „Ako čudo neko ne učinim;
0035 „Ja sam čuo, đe govore ljuđi:
0036 „Diklić Janjo čardak napravio
0037 „Na sastavak Save i Korave
0038 „Bez fermana cara čestitoga,
0039 „Bez testira sa Bosne vezira;
0040 „Tu je čudne dvore načinio
0041 „Na šezdeset i sedam direkah;
0042 „Tu je vrga’ šezdeset pandurah,
0043 „A pred njima Krajinića Rada,
0044 „Da upravlja i zapovijeda,
0045 „Ja ću silnu vojsku pokupiti,
0046 „Zvaću neke Turske poglavice:
0047 „Savrh Bišća Osmanbegovića;
0048 „Sasred Bišća Poprženovića;
0049 „Sadno Bišća Ogojenovića;
0050 „Isprijeka Gologlavovića;
0051 „Od Novoga grada bijeloga
0052 „Dva Bumbića i dva Badnjevića
0053 „I četiri Haznadarovića;
0054 „Burin-bega od Jasenovoga;
0055 „Od Falema maloga dizdara,
0056 „Mali porast, plećih širokijeh,
0057 „Iz bojna se sedla ne viđaše,
0058 „Valjatno je, Bog da ga ubije!
0059 „Od Udbinje Hrnjavinu Muja
0060 „I njegova ludoga Alila;
0061 „Od Orašca budalinu Tala;
0062 „Od Kladuše starca Ćejfan-agu,
0063 „Sijeda mu i brada i glava,
0064 „I on nosi pušku šeišanu,
0065 „Po nje mu je krvju zaliveno,
0066 „A od po nje vukom zašiveno,
0067 „A na nju je od međeda glava,
0068 „A kakva je vlasi je uzeli!
0069 „Jaše stari suru bedeviju,
0070 „Kakova je, izjeli je vuci!
0071 „Pokrivena surom međedubin,
0072 „Te ću silnu vojsku pokupiti.”
0073 Kako reka’, tako učinio,
0074 Veliku je vojsku okupio,
0075 Šnjome hojde na staro selište.
0076 Na selište, davno razbojište,
0077 Tu se bješe sila sakupila;
0078 No da reče budalina Tale,
0079 On govori starcu ćejfan-agi:
0080 „Kuda si se, kilo, podignula?
0081 „Da se s tobom đeca podruguju!”
0082 Za to stari ni habera nema.
0083 No govori Haznadaroviću:
0084 „Kud ćeš vojsku, Ograšić-serdaru?”
0085 A serdar mu riječ progovara:
0086 „Hoću s vojskom na Dugu poljanu,
0087 „A Diklića čardak poharati,
0088 „I posjeći šezdeset pandurah,
0089 „Ufatiti od krajine Rada,
0090 „Povešću ga na dvorove živa,
0091 „Opravit’ ga caru u Stambolu.”
0092 Ma ne veli ture: ako Bog da!
0093 Kako što mu ni pomoći ne će.
0094 Ondolen se sila zagonila,
0095 Udariše na Dugu poljanu,
0096 Robe robje, a sijeku glave,
0097 Oni pale kule i čardake,
0098 Opališe svu Dugu poljanu,
0099 Pa ud’riše na Diklića kulu;
0100 No se brane šezdeset pandurah;
0101 Al’ doleće stari Ćejfan-aga,
0102 I upali sjajnu šeišanu,
0103 Od čardaka direk opučio.
0104 Da je kome stati, pa poglejat’!
0105 Sva je sila na čardak ud’rila,
0106 Iz čardaka krvca udaraše,
0107 Tu pogibe pedeset pandurah,
0108 Samo sedmi ostanuo Rade,
0109 Na Rada su jedanaes ranah,
0110 Ma se bije, ka’ da ranjen nije.
0111 Od šezdeset i sedam direkah
0112 Na sedam je čardak ostanuo,
0113 A šezdeset salomiše Turci,
0114 Ondolen se Turci povratiše,
0115 Oni vode trist’ i trides robah,
0116 No se zagna budalina Tale
0117 Na dvorove Vučkulinov-Vuka,
0118 Pohara mu bijele dvorove,
0119 I njegovu seku zarobio,
0120 Isto ljubu Krcunović-Pera.
0121 Malo bilo, ništa ne stanulo,
0122 Ali trče Srbi od krajine:
0123 Diklić Janjo na konja putalja,
0124 A za njim je trista konjanikah:
0125 Zove Janjo Krajinića Rada:
0126 „Jesi li mi u životu, Rade?”
0127 No mu jadni Rade odgovara:
0128 „Evo, Janjo, đe rane zavijam;
0129 „Pogibe mi pedeset pandurah,
0130 „A čardak ti salomiše Turci;
0131 „Da je prosto, ko je poginuo!
0132 „No neprosto robje u Turakah!”
0133 U riječi, koje besjedio,
0134 Ide junak Vučkulinov Vuče,
0135 A za njim je vojske pet stotinah;
0136 I on stade na svoje dvorove,
0137 Pa se ud’ri rukom uz koljeno:
0138 „Avaj, Vuče, dom te ne vidio!”
0139 Ali treća vojska ispanula,
0140 Pred njome je Krcunović Pero;
0141 Kada dođe pred svoju tazbinu,
0142 Ali mu je ljuba porobjena,
0143 To se Pero bješe napučio,
0144 A zavika Vučkulinov Vuko:
0145 „A sad, braćo, ako Boga znate!”
0146 Kogođ dođe, on zagon učinje.
0147 Dostigoše haramije Turke,
0148 Stigoše ih na selišta stara.
0149 Da da li je pogledati kome,
0150 Kad im Srpska sila keisala!
0151 Vika sablja od krajine Rade,
0152 Vika junak Vučkulinov-Vuka:
0153 „Ha sad, braćo, za vjeru Hristovu!”
0154 Pa u Turke konje ugoniše,
0155 No dočeka stari Ćejfan-aga
0156 Na veliku suru bedeviju,
0157 Na njeg’ ud’ri Vučkulinov Vuko,
0158 Stan’ da vidiš muke od starine!
0159 Vuko jaše hata konja vrana,
0160 A vranac’ je givan na kobilu,
0161 Za grivu je fata pod Turčinom.
0162 Posjekoše starca Ćejfan-agu
0163 I sa njime drugah pet stotinah,
0164 I oteše roblje svekoliko.

Izbor

• Sabrana dela Vuka Karadžića, Srpske narodne pjesme, izdanje o stogodišnjici smrti Vuka Stefanovića Karadžića 1864-1964 i dvestogodišnjici njegova rođenja 1787-1987, Prosveta. Pjesme junačke srednjijeh vremena, knjiga treća 1846, Beograd, 1988., str. 196-200.