Anđe Savci[1] bostan ostavljaše,
U bostanu ružu i vijojlu,
Oko dvora zelenu naranču.
Tuda će mi kićeni svatovi.[2]
Ne umiju puta dvoru naći. 5
Drugarice Anđe dozivaše:
„Drugarice, po Bogu sestrice!
Puštite me na pendžer izaći,
Da ja kažem svatovima puta.“
Drugarice za Boga hajahu, 10
Puštaše je na pendžer izaći.
Anđe zove ručnoga đevera:
„Moj Đevere, zlaćeni prstene!
Ti izvadi zlaćenoga noža,
Pa prokosi ružu i vijojlu 15
I potkreši zelenu naranču,
Pa ušetaj meni u dvorove,
Povedi me Stefu za ljubovce.“
↑Sestra, koja se udava, najstarijoj sestri, koja ostaje s majkom.
↑Ovdje hoće da kaže, da već prolaze kićeni svatovi
Izvor
Srpske narodne pjesme iz okoline hercegnovske i dubrovačke, skupio i za štampu priredio Veljko Radojević, Izdanje skupljačevo Fresno, Kal. 1912., str. 153.
