Opet sveti Savo

Zbor zborila gospoda rišćanska
Kod bijele crkve Gračanice:
„Mili Bože, čuda golemoga!
„Kud se đede car-Nemanje blago,
„Sedam kula groša i dukata?
„Valja da je raskovao blago
„Na nadžake i na buzdovane
„I dobrijem konjma na ratove.”
Tu se desi Nemanjiću Savo,
Pa govori gospodi rišćanskoj:
„Ne ludujte, gospodo rišćanska!
„Nije babo raskovao blago
„Na nadžake ni na buzdovane,
„Ni dobrijem konjma na ratove,
„Već je babo poharčio blago
„Sve gradeći mloge zadužbine:
„Dok je Svetu gore podigao
„I Vilandar crkvu načinio,
„Tu je dao dvije kule blaga;
„Dok načini visoke Dečane
„U primorju kod vode Bistrice,
„I dva stuba svetitelja Đurđa,
„Oba stuba viš’ Novog Pazara,
„Studenicu na Vlahu Starome,
„Tu je dao jednu kulu blaga;
„Dok načini crkvu kod Trebinja
„Milješevku na Hercegovini,
„I Dovolju blizu gore Crne;
„I Trojicu nadomak Taslidže
„Ukraj vode ukraj Ćiotine;
„Raču crkvu ukraj vode Drine,
„I Papraću blizu Borogova,
„I Vazuću kraj vode Krivaje,
„Ozren crkvu nasred Bosne slavne,
„I Gomelju na granici suvoj;
„Moštanicu u Krajini ljutoj,
„Tu je dao jednu kulu blaga.
„Ostaloga što preteče blaga,
„Ostalo je blago poharčio
„Zidajući po kalu kaldrme
„I gradeći po vodam’ ćuprije
„Dijeleći kljastu i slijepu,
„Dok je duši mjesto uvatio,
„Sedam kula blaga poharčio:
„Eto babo kud poharči blago!”
Onda reče gospoda rišćanska:
„Be aferim, Nemanjiću Savo!
„Kad imaste sedam kula blaga,
„Te znadoste upraviti blagom.
„Što nosili, svijetlo vam bilo!
„Što rodili, sve vam sveto bilo!”
I što reče gospoda rišćanska
Na sastanku kod bijele crkve,
Štogođ rekli, kod Boga se steklo.