Opet ženidba Senjanina Iva

0001 Kad se ženi Senjanine Ivo,
0002 Na daleko zaprosi đevojku,
0003 Na daleko u zemlji primorskoj
0004 U nekaka primorskoga bana;
0005 Ivo prosi, bane mu je daje.
0006 Mlogo, kažu, potrošio blago,
0007 Do tri čizme žutijeh dukata;
0008 A za dugo roka ostavio,
0009 Odgodio za godinu dana,
0010 Dok mu uzri bjelica pšenica
0011 I u brdu vinova lozica,
0012 I dok skupi kićene svatove,
0013 I dok dođe u primorje ravno
0014 Po đevojku pitomu Ružicu.
0015 Pak otide dvoru bijelome.
0016 No da vidiš hala i belaja!
0017 Naturi se alajbeg Mehmede
0018 Od Udbinje od Turske krajine,
0019 Te preprosi pitomu Ružicu.
0020 Više Turčin naturio blaga,
0021 Kažu, brate, punih šest čizama
0022 Sve žutijeh u zlatu rušpija;
0023 A za malo roka ostavio,
0024 Od prvoga petka do drugoga,
0025 Dokle samo ode u Udbinju,
0026 I sakupi kićene svatove.
0027 No kad čula lijepa đevojka,
0028 Dovatila divit i hartiju,
0029 Te načini knjigu na koljenu
0030 Svom draganu od Senja Ivanu:
0031 „O Ivane, prva srećo moja!
0032 „Ne kup’ svata, ne trošider blaga,
0033 „Veće kupi trideset junaka
0034 „Po izboru boljeg od boljega,
0035 „Koji voli na boj udariti,
0036 „Nego piti žeženu rakiju;
0037 „Pa me čekaj u Prolom-planini.”
0038 Na brzo mu knjigu opravila.
0039 Kad Ivanu sitna knjiga dođe,
0040 Te viđeo, što mu sitna kaže,
0041 Udari se rukom po koljenu:
0042 „Avaj mene, do Boga miloga!
0043 „Đe mi Turčin odvede đevojku.”
0044 Pak doziva sestrića Tadiju:
0045 „O Tadija, moj mio sestriću!
0046 „Iziđide na bijelu kulu,
0047 „Razvij barjak, udri u ledinu,
0048 „A opali dvije puške male,
0049 „Podaj haber Senju bijelome,
0050 „Te sakupi trideset junaka;
0051 „Nemoj puštat’ rđu pod barjaka,
0052 „No junaka boljeg od boljega;
0053 „Jer mi drugi odvede đevojku,
0054 „Od Udbinje alajbeg Mehmede.”
0055 Kad to začu dijete Tadija,
0056 Razvi barjak, ud’ri u ledinu,
0057 A isturi dvije puške male,
0058 Haber dade Senju bijelome;
0059 Sastade se trideset Senjana
0060 Po izboru bolji od boljega,
0061 A međ’ njima dijete Tadija,
0062 Zelen ga je barjak oklopio,
0063 A jamaka kita od barjaka.
0064 U tom dođe Senjanine Ivo,
0065 Te se četa na put otisnula;
0066 Stiže četa u Prolom planinu,
0067 A kad dođe drumu na raskršće,
0068 Prošli Turci u primorje ravno,
0069 Al’ se jošte povratili nisu;
0070 Tu ih čeka Senjanine Ivo
0071 Od dan’ do dan’ tri bijela dana;
0072 Kad četvrto jutro osvanulo,
0073 Stade jeka ravnoga primorja,
0074 A udari huka u planinu,
0075 Krenuše se kićeni svatovi
0076 Uz primorje kroz Prolom planinu;
0077 Tada reče Senjanine Ivo:
0078 „Nije l’ majka urodila sina
0079 „I u četu moju opremila,
0080 „Da otide dolje niz planinu,
0081 „Da uvodi silu i svatove,
0082 „Jeli mlogo konja i junaka,
0083 „Možemo li boja učiniti?”
0084 Ali veli dijete Tadija:
0085 „Moj ujače, od Senja Ivane!
0086 „Ti ne drži vjere u drugome,
0087 „No sam idi, te Turke razvidi.”
0088 Kad to začu od Senja Ivane,
0089 Ode pravo drumom niz planinu,
0090 Pa se pope na jelu zelenu,
0091 Ode gledat’ konje i junake:
0092 Ima svata tri stotine ravno
0093 Po izboru bolji iz Udbinje.
0094 Kad to viđe Senjski kapetane,
0095 Prepade se, sramota ga bilo!
0096 Te plašljivo u družinu dođe,
0097 Mučno dođe, a mučnije kaže:
0098 „Braćo moja, trideset Senjana!
0099 „Da se, braćo, u so prometnemo,
0100 „Ne bi Turkom osolili ručka,
0101 „Tolika je sila u Turčina!
0102 „No padnite po travi zelenoj,
0103 „Pokrijte se granjem jelovijem,
0104 „Dokle prođe sila i svatovi.”
0105 Ali veli dijete Tadija:
0106 „Moj ujače, od Senja Ivane!
0107 „Ne plaši mi po planini druga,
0108 „A ti bježi, kuda tebe drago.”
0109 No Ivana društvo poslušalo,
0110 Popadaše po travi zelenoj,
0111 Pokriše se granjem jelovijem;
0112 Al’ ne ćede dijete Tadija,
0113 Već se vuče od jele do jele,
0114 Dovuče se drumu na raskršće,
0115 Zakloni se za jelu zelenu.
0116 Al’ eto ti sile i svatova:
0117 Naprijed je alajbeg Mehmede
0118 Na njegovu atu doratastu,
0119 Golu sablju baca pod oblake,
0120 A u b’jele dočekuje ruke;
0121 Za Turčinom alajbeg-Mehmedom,
0122 Za njim ide Osman Ture mlado
0123 Na vrančiću vrata širokoga,
0124 Na konju je noge prekrstilo,
0125 Pola gole sablje povadilo,
0126 Pa udara u sitnu tamburu,
0127 Uz nju Ture Turski popijeva;
0128 Za njim ide Ploča Sijaija
0129 Na đogatu konju pomamnome,
0130 I on pola sablje povadio,
0131 A šešanu nosi preko krila,
0132 Često gleda tamo i ovamo;
0133 A za njim je na kulašu Tale,
0134 Tale bješe đever kod đevojke,
0135 I on vodi konja pod đevojkom.
0136 Kad đevojka na biljegu dođe,
0137 Ona viknu iz grla bijela:
0138 „Đe si, Ivo? Niđe te ne bilo!
0139 „Odvede me alajbeg Mehmede
0140 „Na sramotu tebe i tvojima.”
0141 No to Ivo i sluša i gleda,
0142 Pa se Ivo vere oko klada,
0143 K’o šugava koza od obada;
0144 A kad začu dijete Tadija,
0145 U đetetu srce zaigralo,
0146 Pa dijete srce slobodilo:
0147 „Što si mi se, srce, uplašilo?
0148 „Jednom si se od majke rodilo,
0149 „A drugom ćeš, srce, umrijeti.”
0150 Pa dovati tanku primorkinju,
0151 Kojano je pusta harčalija:
0152 Od dva grla, od zrna četiri,
0153 I suviše dvanaest sačama;
0154 Nasloni je na lijevu ruku,
0155 Te zagleda alajbeg-Mehmeda,
0156 A desnom joj dade vatru živu;
0157 Na dobro ga mjesto pogodio,
0158 Pod kalpaka među oba oka,
0159 Turčin pade u travu na glavu;
0160 No kroz njega zrno prolećelo,
0161 Te pogodi Osman-Ture mlado
0162 U njegove toke na prsima,
0163 I on pade u zelenu travu,
0164 Ni zemlja ga živa ne dočeka;
0165 Pa do njega bješe pogodilo
0166 Posred pasa Ploču Sijaiju,
0167 Te Turčina ukinulo s glasa.
0168 Kad trojicu zemlji obalio,
0169 Ostali se prepadoše Turci,
0170 A povika dijete Tadija:
0171 „Đe su vaše? Ostale vi puste!”
0172 Na mah puče trideset pušaka,
0173 Na mah pade za tridest Turaka;
0174 Tad’ hajduci juriš učiniše,
0175 Po planini rašćeraše Turke.
0176 No da vidiš budaline Tala!
0177 Kako bješe đever uz đevojku,
0178 On dovati sa konja đevojku,
0179 Pa je baci za se na kulaša,
0180 Pa pobježe s njome niz planinu;
0181 Od Senjana to niko ne viđe,
0182 Jer se bjehu, brate, zabavili
0183 Oko pusta ćara i šićara;
0184 No ugleda dijete Tadija,
0185 Pa se pusti za njim niz planinu,
0186 No kad viđe, đe stići ne može,
0187 A on viknu iz grla bijela:
0188 „Ujna moja, lijepa đevojko!
0189 „Ak’ ne želiš mlada poginuti,
0190 „Posagni se dolje poponiže,
0191 „Ukaži mi pleći na Turčinu.”
0192 Posluša ga lijepa đevojka,
0193 Pokaza mu pleći na Turčinu,
0194 Zemlji pade dijete Tadija,
0195 Te on gađa na kulašu Tala,
0196 Na dobro ga mjesto pogodio,
0197 U azdiju među pleći žive,
0198 Turčin pade sa konja kulaša,
0199 Tale pade, Tadija dopade,
0200 Uvati mu debela kulaša,
0201 A rusu mu odsiječe glavu,
0202 Pa odvede konja i đevojku
0203 Na planinu Senjaninu Ivu,
0204 Pa ovako bješe govorio:
0205 „Eto, ujko, lijepe đevojke,
0206 „I eto ti Talova kulaša;
0207 „No ja s tobom drugovati ne ću,
0208 „Kad si tako strašljiv među društvom.”

Izbor

• Sabrana dela Vuka Karadžića, Srpske narodne pjesme, izdanje o stogodišnjici smrti Vuka Stefanovića Karadžića 1864-1964 i dvestogodišnjici njegova rođenja 1787-1987, Prosveta. Pjesme junačke srednjijeh vremena, knjiga treća 1846, Beograd, 1988., str. 141-145.