Opet Kraljević Marko sveti bratovu smrt

Govorio Kraljević Andrija:
„O moj brate, Kraljeviću Marko,
„Mi hajdemo u goru zelenu
„I bez hleba i bez vode hladne,
„Da vidimo ko je bolji junak.“
Nasmeja se Kraljeviću Marko,
Pa odoše u goru zelenu
I bez hleba i bez vode hladne.
Trpili su za tri letnja dana,
Za tri dana i tri noći tamne.
Kad četvrti danak osvanto,
Al' govori Kraljeviću Marko,
„O moj brate, Kraljević Andrija:
„Nije meni dodijalo gladi,
„Već je meni dodijalo žeđi,
„Došlo mi je da zakoljem vranca,
„Da s' od vranca ja napijem krvce."
Al' govori Kraljević u Marko:
„Ne kolj' konja Kraljević - Andrija ,
„Ne kolj' konja ne čini zuluma,
„Ne pij krvi, ne pogani tela,
„Već ti idi malo unapredak,
Nać' ćeš dva druma careva,
„Jedan ide desno, drugi levo,
„Levi ide kamenoj mehani,
„U mehani krčmarica mlada:
„Ne šali se, s konja ne silazi,
„Već zaišti vode sa konjica.“
Ode Andra kroz goru zelenu,
Našao je dva druma careva,
Jedan ide desno, drugi levo,
Levi ide kamenoj mehani,
U mehani krčmarica mlada.
Koliko ga ugledala mlada,
Strčala se dole u podrume,
U podrumu dvanaest hajduka,
„Braćo moja dvanaest hajduka,
„Čudan junak na konju čudnome,
„Kanda j' roda Kraljevića Marka.“
Pa istrča pred mehanu belu,
P' ona sede na taj studen kamen,
Studen kamen suzama poliva,
Dok ne dođe Kraljević Andrija.
A kad dođe Kraljević Andrija,
Božiju joj pomoć nazivao:
„Božja pomoć, krčmarice mlada.“ -
„Bog da dade, delijo neznana.“
„Oj boga ti, krčmarice mlada,
„Donesi mi vode na konjica.“
Suze roni krčmarice mlada:
„Oj boga ti, delijo neznana;
„Evo ima devet godin' dana,
„Kako sedim ja u gori sama,
„Još ja ne znam, šta je muška strana.
„Već ti siđi dole sa konjica,
„Pa se napij vina bez novada."
Siđe Andra dole u podrume,
U podrumu dvanaest hajduka,
Dvanaest mu nazdraviše čaša.
Pogubiše Kraljević - Andriju,
Igraju se sa Andrijnom glavom
Kao s lepom jabukom od zlata. -
Čekao ga Kraljeviću Marko,
Čekao ga taj dan posle po dne.
Al' govori Kraljeviću Marko:
„O moj brate, Kraljević-Andrija,
„Ludo li si izgubio glavu.
Pa on ode kamenoj mehani,
Pred mehanom krčmarica mlada,
Koliko ga ugledala mlada,
Strčala se dole u podrume,
U podrumu dvanaest hajduka:
„Braćo moja, dvanaest hajduka,
„Čudan junak na konju čudnome,
„Baš kanda je Kraljeviću Marko.“
Ona sede na taj studen kamen,
Studen kamen suzama poliva,
Dok ne dođe Kraljeviću Marko.
A kad dođe Kraljeviću Marko,
Božiju joj pomoć nazivao:
„Božja pomoć krčmarice mlada.“
„Bog da dade, delijo neznana.
„Iznesi mi jedan čabar vina."
Suze roni krčmarica mlada:
„Bog mi s tobom, delijo neznana,
„Evo većem devet godin' dana,
„Kako sedim ja u gori sama,
„Još ja ne znam, šta je muška strana.
„Već ti siđi dole sa konjica,
„Pa se napij vina bez novaca."
Siđe Marko dole sa konjica,
Pa Šarina pred mehanu veza:
„Jesi čuo, moj dobri Šarino
„Ako ko god iz mehane pođe,
„Zubma kolji, a nogama tuci ,
„Pa mu ne daj na polje izaći.“
Ode Marko dole u podrume,
U podrumu dvanaest hajduka.
Al' govori Kraljeviću Marko:
„Donesi mi jedan čabar vina.“
Donese mu jedan čabar vina:
Nije Marko zagasio žeđi:
„Donesi mi drugi čabar vina.“
Donese mu drugi čabar vina:
Teke Marko pokvasio brke.
Kad pogleda Kraljeviću Marko,
Igraju se dvanaest hajduka,
Igraju se sa Andrijnom gla vom
Kao s lepom jabukom od zlata.
Trže sablju Kraljeviću Marko,
Pa iseče dvanaest hajduka,
Od dvanaest načinio Marko,
Od dvanaest dvaest i četiri.
Krčmarica htede da uteče,
Dočeka je na vrati Šarino,
Zubma kolje a nogama tuče,
Ne dade joj na polje izaći,
Dok ne dođe Kraljeviću Marko.
A kad dođe Kraljeviću Marko,
Oba joj je izvadio oka,
Obe bele ruke otsekao:
„Idi, kurvo, u goru zelenu,
„Pa se udri od jele do jele:
„Kako j' tebi bez očiju čarnih,
„Tako j' meni bez brata Andrije.“

Izvor

B.M. 1875. Srpske narodne pesme. Pančevo, Naklada i štamparija braće Jovanovića. str. 90-94.