Opat
Opat
. . . . . . . . . . . . . . . . . .
... Odzvonio je zadnji bat.
Stari, pobožni, sedi opat
zlatnim vezivom plete
ornate svoje svete,
i gleda bolno preda se.
Minuti, dani, godine lete...
- Oh, srećni dani gde su,
kad je u crno odevena,
slušala svetu misu,
slušala svetu misu?...
- Prohujali su!...
Zraci se sunca polako gase
i raste svaka sena.
I opat sedi plete, plete
zlatne ornate svete...
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Dušan Vasiljev, umro 1924, pre 100 godina.
|