Onamo, 'namo
| Onamo, 'namo Pisac: Nikola I Petrović Njegoš |
Onamo, 'namo... za brda ona,
govore da je razoren dvor
mojega cara; onamo vele,
bio je negda junački zbor.
Onamo, 'namo... da viđu Prizren!
Ta to je moje - doma ću doć'!
Starina mila tamo me zove,
tu moram jednom oružan poć'.
Onamo, 'namo... sa razvalina
dvorova carskih vragu ću reć':
„S ognjišta milog bježi mi, kugo,
zajam ti moram vraćati već'!“
Onamo, 'namo... za brda ona
kazuju da je zeleni gaj
pod kim se dižu Dečani sveti:
molitva u njih prisvaja raj.
Onamo, 'namo... za brda ona,
gdje nebo plavo savija svod;
na srpska polja, na polja bojna,
onamo, braćo, spremajmo hod!
Onamo, 'namo... za brda ona
pogažen konj'ma klikuje Jug:
„U pomoć, djeco, u pomoć, sinci,
svetit' me starca - svet vam je dug!“
Onamo, 'namo... sablji za stara
njegova rebra da tupim rez
po turskim rebrim'; da b'jednoj raji
njom istom s ruku res'jecam vez!
Onamo, 'namo... za brda ona
Milošev, kažu, prebiva grob!
Onamo pokoj dobiću duši,
kad Srbin više ne bude rob.
Izvor[uredi]
|