Oklada
0001 Vino pile sprske vojevode,
0002 u Prizrenu u stojnome gradu,
0003 među njima srpski car-Šćepane,
0004 a kada se napojiše vina,
0005 onda veli srpski car Šćepane:
0006 "E tako vi, Srbi braćo draga!
0007 Đe gradismo velje građevine,
0008 po svijetu mloge zadužbine,
0009 gradismo ih ama ne kitismo,
0010 da l’ u mene vojevode nejma,
0011 da otide Mletku pitomome?"
0012 Sve vojvode nikom ponikoše,
0013 ma ne hoće Voinić-Milošu,
0014 caru gleda među oči crne.
0015 "Ja ću otić’ Mletku pitomome
0016 da napravim krste i ikone,
0017 nu mi podaj tanahnu đemiju,
0018 i nu daj mi dva tovara blaga."
0019 Sve mu dade riječ ne činjaše.
0020 Ode Miloš u Mletke bijele,
0021 a ka’ dođe Mletku pitomome
0022 po majstorah blago rasturio
0023 te on gradi krste i ikone,
0024 gradio ih tri godine danah,
0025 kad se treća puna namirila,
0026 on okupi krste i ikone,
0027 a meće ih u tanku đemiju,
0028 uveze se morem dubokijem,
0029 a kad moru bio u pučinu,
0030 opaki mu vjetar udario,
0031 oćera ga opakijem tragom
0032 a dogna ga pod Kotorom gradom,
0033 po’ dvorove od Kotora bana.
0034 Tu ga tavna noćca ostavila
0035 a bio ga danak prifatio
0036 i od gore ogrijalo sunce.
0037 No šeta se od Kotora bane,
0038 u prošetnji vidio đemiju
0039 pa otide mislit i razmišljat
0040 čija j’ ono tanahna đemija.
0041 Podockan se bane osjetio
0042 e đemija Voinić-Miloša,
0043 u prošetnju do đemije dođe
0044 pa Milošu božju pomoć zvaše,
0045 Miloš mu je divno privatio,
0046 nego reče od Kotora bane.
0047 "A za boga, Voinić-Milošu!
0048 Je li testir uljest u đemiju
0049 da ja viđu krste i ikone?"
0050 No mu veli Voinić-Milošu:
0051 "A jes’ testir, a da zašto nije?"
0052 Pa uljeze bane u đemiju,
0053 on premeće krste i ikone
0054 i ’vako je bane besjedio:
0055 "Blagoš mi ti, Voinić-Milošu,
0056 jesu divne ikone i krsti,
0057 valjale bi svetome Tripunu,
0058 a kamoli vašoj građevini."
0059 To ža bilo Voinić-Milošu
0060 pa je ’vako banu besjedio:
0061 "A tako mi, od Kotora bane!
0062 Jesu naše ljepše građevine
0063 od vašega svetoga Tripuna,
0064 a nu stani da ti neku kažem:
0065 Miloševa na Hercegovinu
0066 i ljevša je, bane, i bolja je
0067 od vašega svetoga Tripuna;
0068 Sopoćana kod istoka Raške
0069 i ljepša je, bane, i bolja je,
0070 od vašega svetoga Tripuna;
0071 a kakva je Studenica crkva
0072 i ljepša je, bane, i bolja je,
0073 od vašega u Kotor Tripuna;
0074 u Lugovi Đurđevi stupovi
0075 i ljepši su, bane, i bolji su;
0076 a kakva je u Moraču crkva
0077 i ljepša je, bane, i bolja je
0078 od vašega u Kotor Tripuna;
0079 ma kakva je crkva u Dečane,
0080 a tako mi svašta na svijetu,
0081 ja mnim takve nejma po svijetu,
0082 ne mogu je prevrći talirom
0083 a vašega svetoga Tripuna
0084 bih prevrga teškijem topuzom."
0085 To je banu još mučnije bilo,
0086 otidoše pa se zarekoše,
0087 ban u blago a Miloš u glavu,
0088 pak s’ otole oba podigoše,
0089 kad su bili pred bijelu crkvu,
0090 tri puta se Miloš poklonio
0091 a ovako riječ besjedio:
0092 "Oprosti me, prebijela crkvo!
0093 E se hoću turit preko tebe,
0094 sve od sile kotorskoga bana."
0095 Pa je teški topuz dovatio,
0096 Miloš topuz tura pre’o crkve,
0097 daleko je crkvu naturio,
0098 pade topuz banu na dvorove,
0099 bijele mu dvore salomio,
0100 a u dvore ljubu pogodio
0101 i kod ljube dva blizanca sina,
0102 sve je troje mtrvo napravio.
0103 zli glasovi banu dolazahu,
0104 ali bane opravio sluge,
0105 uvatiše Voinić-Miloša,
0106 turiše ga u dno od tavnice,
0107 tu tamnova za petnaes’ danah,
0108 dokle mu se dojadilo bilo,
0109 pa nabavi divit i hartiju,
0110 pa napisa list knjge bijele,
0111 a posla je u Prizrenu gradu,
0112 a na ruke sprskom car-Šćepanu:
0113 "Al’ ne čuješ, al’ habera nejmaš,
0114 e je mene bane uvatio,
0115 turio me u dno o’ tavnice?"
0116 Kad je caru knjiga dopanula,
0117 i kad vidi što mu knjiga zbori,
0118 on je drugu sitnu napravio,
0119 a posla je od Kotora banu:
0120 "More čuješ, od Kotora bane!
0121 Otpušti mi Voinić-Miloša
0122 i podaj mu krste i ikone,
0123 i daj njemu lahke pratioce.
0124 Ako l’ mi ga otpratiti nećeš,
0125 kunem ti se a vjeru ti dajem,
0126 ja ću cara silu pokupiti,
0127 a udriti na Kotora grada,
0128 Kotora ću grada poharati,
0129 a tebe ću živa ufatiti,
0130 pa pomilsi kako će ti biti."
0131 Kade banu knjiga dopanula,
0132 i kad viđe što mu knijga kaže,
0133 on po svemu opravio sluge
0134 da izvede Voinić-Miloša,
0135 daje njemu krste i ikone,
0136 i suviše dva tovara blaga,
0137 i nađe nu lahke pratioce,
0138 uveze se morem dubokijem,
0139 dobar mu je vjetar zapuhao,
0140 izveze se pod Prizrena grada,
0141 zdravo dođe doma na dvorove,
0142 ljubi majku i cara u ruku, -
0143 zdravo bio ko tako činio.
