Ožalošćena porodica/11
| ◄ POJAVA H | POJAVA XI | POJAVA XII ► |
POJAVA XI
PROKA, GINA, TRIFUN, MIĆA, SARKA
SARKA: Ama, šta je ovo, ljudi, sve neka šaputanja?
GINA: Baš, gledam ih, pa se čudim.
SARKA: Ne volim, znaš, kad tako u familiji počnu šaputanja.
GINA: Pa nije ni lepo, da vidiš.
SARKA: Jer familija, dok se glasno grdi, svađa i ogovara, dotle se može reći da je to familijarna iskrenost i ljubav, ali kad počne da šapuće!
MIĆA: Pravo da vam kažem, prija-Sarka, i ja ne volim šaputanje. To nije otmeno.
SARKA: Pa nije, dabome! Eto tako, zbog nekog šaputanja, mene mal' nije oterao prvi muž. A zar bi to bilo otmeno da me je oterao?
TRIFUN: Još kad bi vi znali šta oni šapuću?
GINA: A ko će ih znati.
TRIFUN: Znam ja ako vi ne znate.
SARKA: Pa reci i nama.
TRIFUN: Odoše da se spreme pa da se usele ovde.
GINA: Šta kažeš?
TRIFUN: To što ti kažem!
PROKA: Ima pravo Trifun, to je i ništa drugo. Evo glave da će se Agaton useliti.
TRIFUN: E, ako će Agaton, onda ću i ja, boga mi!
SARKA: A što ti opet?
TRIFUN: Pa Agaton će se useliti, je li, da čuva ove stvari da se ne raznesu i da se ne pokradu, a ja ću da se uselim da te iste stvari čuvam od Agatona. Poznajem ja njega dobro.
PROKA: Pravo kaže čovek.
TRIFUN: I neće me preteći, vala! Useliću se ja pre njega! Odoh ja! (Ode.)
|