Sviju devet vetrova izađite,
iz kosti u meso,
iz mesa na dlaku,
sa dlake na kamen,
sa kamena na travu, 5
s trave u goru,
iz gore u more.
Idi vetre, eto vruća gvožđa,
da te sagori, da te više ne boli
idi tamo gde niko ne živi, 10
gde vetar ne duva,
gde žive duše nema.
Idi tamo na stare babe,
trule klade,
sinje more, 15
i sinje kamenje.
Zvezde na nebo, vetar na zemlju,
tebe metla briše,
da te nema više.
Leva ruka krsta nema, 20
tebi boljko ovde mesta nema.
Napomena
Za vetar se baje tri puta. Obavezno se privijaju buravi oblozi: zakuva se brašno sa rakijom, tamjanom, kafom, šećerom, crvenim voskom, korom od zove belancetom od jajeta, pa se sve to stavi na plavu krpu previje na bolno mesto.
Reference
Izvor
Živojin Nikolić: Prozraka, (narodna kazivanja); Prosveta, Beograd, 1999., str. 260.
Lazarević, Velibor: Narodne basme i lečenja u Levču i Temniću; Leposavić : Institut za srpsku kulturu Priština - Leposavić, 2020., str. 297. br. 204a.
