Strašan čovek ozgor ide,
na njega je glava pčeška,
glava vetrosana,
glava alosana,
glava namerna, 5
glava napratna,
glava učinska...
Usta provreviše,
a zle oči pogledaše,
od nji je se Darka uplašila, 10
udzverila,
led u mešinu uvatila.
Sva jo se snaga razigrala,
rastreptala,
razgorela, 15
razbolela...
Ulezoše straovi
u kočinu,
u mečinu,
u zglobovi, 20
u živci...
Ne boj se, Darko,
evo ide Marija samabaja,
sama če razbaje,
sama če rasprati 25
kude petlovi ne poju,
kude deca ne rovu,
kude ljudi ne vreve,
kude konji ne vištu,
kude koze ne vreštu, 30
kude ovce ne bleju,
kude pceta ne laju,
kude svinje ne grde,
kude krave ne njucaju.
Pevač, mesto zapisa i napomena
Zapisano u Koželju od Perke Jelenković. Ona je bajalice naučila od svoje majke u Drenovcu i od svekrve u Koželju Jerine Božinović (zv. Lina Budimova). Zapisao Ljubiša Rajković.
Reference
Izvor
Zaženi se kamena devojka (Bajalice iz Koželja), zabeležio Ljubiša Rajković God. 33, br. 1-2 (190-191) (1993), str. 61.
