Pošo veliki poganac
niz polje široko.
Skobila ga božja majka
pa ga pitala:
— Što tužiš, što plačeš, 5
veliki pogancu?
— Kako da ne tužim,
kako da ne plačem!
Sveta Petka sina ženi,
sveta Sreda kćer udaje; 10
Sve bolesti na svadbu zvale,
samo mene nisu pozvale.
Lako ćemo pogancu sas tebe.
Pozvaćemo bajalicu (Todoru);
nožem će te iseče, 15
dušom će te izduva,
perom će te izmete.
Sveti Vrače, bezmitni
ti moju molbu primi.
(Todora) ide, krstom krstosana, 20
mirom mirosana:
— Tu za teb mesto nije.
Idi u zelenu goru,
u košutin stap.
Tam za teb ima 25
pozlaćena panica
i srebrena ložica.
Tam majka oštipak ne mesi,
tam devojka kosu ne češlja,
tam ovca ne bleji, 30
tam vo ne riče,
tam koza ne vrešti,
tam pet'o ne popeva.
Tam je za teb mesto,
tam da ideš, 35
tu za teb mesto nema!
Tam da ideš,
tam je za teb mesto,
tu za teb mesto nema!
Tu za teb mesto nema, 40
tam je za teb mesto,
tam da ideš.
Pevač, mesto zapisa i napomena
Bajalicu abeležio od Todore Ličić iz Braćevca, stare 70 g., Adam Zdravković.
Reference
Izvor
Tu se osteni tu se okameni (Bajalice iz sela Braćevca), zabeležio Adam Zdravković. 8/1968, br. 2, str. 36.
Radenković, Ljubinko: Narodne basme i bajanja; Gradina, Niš; : Jedinstvo, Priština; Svetlost Kragujevac, 1982., str. 146-147. br. 214.
