Od Horvata Mato
0001 Podiže se Ćuprilijć vezire,
0002 On otide u lov u planinu,
0003 I sa šnjime lale i veziri;
0004 Lov lovili po gori hodili,
0005 Sve planine obredili redom,
0006 Ništa nije vezir ulovio:
0007 Ni jelena niti kaurina,
0008 Ni košute niti kaurkinje,
0009 Pa se natrag bio povratio,
0010 Dok mu reče aga Hasan-aga:
0011 „Oj veziru, čestito koljeno!
0012 „Sve planine obredismo redom,
0013 „A nijesmo ništa ulovili:
0014 „Ni jelena niti kaurina,
0015 „Ni košute niti kaurkinje;
0016 „Još da hoćeš mene poslušati,
0017 „Da lovimo i plandište divlje,
0018 „Ne bismo li štagođ ulovili:
0019 „Ja jelena jali kaurina,
0020 „Ja košutu jali kaurkinju.”
0021 Posluša ga Ćuprilijć vezire,
0022 Zahajkaše i plandište divlje,
0023 A odoše lale na zasjedu,
0024 Kad dođoše do vode čatrnje,
0025 A kod vode dobar junak spava,
0026 Na njemu je kršno odijelo,
0027 Sjaju mu se toke kroz brkove,
0028 Kao mjesec krz jelove grane;
0029 Preko krila duga paftalija,
0030 Sva u srmi i u suvu zlatu;
0031 Za pojasom dvije Danickinje,
0032 Među njima noži i sindžiri;
0033 A na glavi kalpak i čelenke;
0034 To je junak od Horvata Mato.
0035 Kad ga viđe Ćuprilijć vezire,
0036 On priziva svoje tevabije,
0037 Opkoliše, te ga pritiskoše,
0038 Bijele mu savezaše ruke,
0039 Od lakata tenef do nokata,
0040 Iz nokata crna krvca ide.
0041 Oćera ga dvoru bijelome,
0042 Pa ga turi na dno u tamnicu;
0043 Tamnica je kuća neobična,
0044 U njojzi je voda do koljena.
0045 A u vodi guje i akrepi,
0046 Guje piju, a akrepi iju;
0047 Jadan Mato nije obiknuo,
0048 Pa veziru bješe besjedio.
0049 „Oj veziru, čestito koljeno!
0050 „Pušti mene iz tamnice klete,
0051 „Evo tebe jedna kula blaga.”
0052 Ne šće vezir njemu ni gledati;
0053 Dava Mato dvije kule blaga,
0054 A vezir mu ni gledati ne će,
0055 Već mu veli Ćuprilijć vezire:
0056 „Da mi dadeš i tri kule blaga,
0057 „Ne bih tebe junak ispustio;
0058 „Već me čuli, od Horvata Mato!
0059 „Možeš dati mene dugovanje?
0060 „Možeš dati orahovu lađu,
0061 „A na njojzi dumen od kalaja,
0062 „Od kalaja i suvoga zlata;
0063 „Navrh njega alem kamen dragi,
0064 „Sa kojim se vidi putovati
0065 „U ponoći kano usred podne?
0066 „Možeš dati iz potaje đoga,
0067 „Kog đogina u krajini nema,
0068 „U Turčina ni u kaurina;
0069 „O đoginu sablju okovanu
0070 „Sva u srebru i u suvu zlatu,
0071 „Na balčaku alem kamen dragi,
0072 „Prema koga konja kovat’ mogu
0073 „U ponoći kano usred podne?
0074 „Možeš dati od zlata siniju
0075 „I na njojzi tri čiraka zlatna
0076 „I na njima tri kamena draga,
0077 „Da valjaju tri careva grada?
0078 „Ako ne mo’š dati dugovanje,
0079 „Kosti će ti tvoje ostanuti,
0080 „Kosti tvoje u tamnici mojoj.”
0081 Onda reče od Horvata Mato:
0082 „Oj veziru, čestito koljeno!
0083 „Hoću dati, a da za što ne ću?
0084 „Ali evo muke i nevolje:
0085 „Nema nitko za me u tamnicu
0086 „Dok ja odem do bijela dvora,
0087 „Dok ja odem i opet se vratim.”
0088 Istače se Lakić Huseine:
0089 „Pobratime, od Horvata Mato!
0090 „Ja ću pasti za te u tamnicu,
0091 „Dok otideš i opet se vratiš.”
0092 I tu oni roka ufatiše
0093 Za tri dana i tri noći tavne,
0094 Pa mi Ture pade u tamnicu,
0095 A puštiše od Horvata Mata,
0096 Ode Mato dvoru bijelome.
0097 Al’ prođoše tri bijela dana,
0098 Do tri dana i tri noći tavne,
0099 Nema Mata ni od njega glasa!
0100 Kad to viđe Ćuprilijć vezire,
0101 On doziva lale i vezire:
0102 ”Čujete li, lale i veziri!
0103 „Vid’te kurve, Lakić-Huseina,
0104 „Đe ispusti crna kaurina!
0105 „No čujete, lale i veziri!
0106 „Dobar tumbas vatre načinite,
0107 „Izvedite Lakić-Huseina,
0108 „Na vatri ga kurvu izgorite.”
0109 Poslušaše lale i veziri,
0110 Dobar tumbas vatre načiniše,
0111 Izvedoše Lakić-Huseina:
0112 Kade oni njega izvedoše,
0113 Na vatri ga jadna sagoreše.
0114 Tako danak bio ostavio,
0115 A tavna je noćca prifatila,
0116 Večeraše i akšam klanjaše,
0117 Pak i zeman od ložnice dođe,
0118 Dok pogleda Ćuprilijć vezire,
0119 Al’ se sija more od zapada!
0120 Onda viknu lale i vezire:
0121 „Izidite, lale i veziri!
0122 „Nešto sjaji more od zapada:
0123 „Jeli koji kadgod zapamtio
0124 „Da se sjaji more od zapada?
0125 „Il’ je sunce il’ je mjesečina?”
0126 Izidiše lale i veziri,
0127 Te gledaju more od zapada,
0128 Pa svi šute, ništa ne besjede,
0129 Progovara aga Hasan-aga:
0130 „Oj veziru, čestito koljeno!
0131 „Nit’ je sunce, nit’ je mjesečina,
0132 „No je ono od Horvata Mato,
0133 „I on ćera mlogo dugovanje:
0134 „Bijeli se orahova lađa,
0135 „I sjaji se dumen od kalaja,
0136 „Od kalaja i suvoga zlata,
0137 „I na njemu alem kamen dragi,
0138 „I b’jeli se iz potaje đogo,
0139 „O đoginu sablja okovana,
0140 „I na njojzi alem kamen dragi,
0141 „I sija se od zlata sinija,
0142 „I na njojzi tri čiraka zlatna
0143 „I na njima tri kamena draga,
0144 „Što valjaju tri careva grada.”
0145 U riječi, koju beseđahu,
0146 Ali stasa od Horvata Mato,
0147 I on stasa morem debelijem,
0148 Pa s ustavi pod bijela grada,
0149 Pa on viknu Ćuprilijć-vezira:
0150 „Hod’ veziru, uzmi dugovanje.”
0151 Skoči vezir od zemlje na noge,
0152 Pa poviknu lale i vezire,
0153 Za njim pođe trideset Turaka,
0154 Otidoše vodi na obalu;
0155 Kad dođoše od Horvata Matu,
0156 Prvi ide Ćuprilijć vezire
0157 A za njime sva Turska gospoda,
0158 Oni idu na tananu lađu,
0159 Seir čine mlogo dugovanje;
0160 Onda reče od Horvata Mato:
0161 „Oj veziru, čestito koljeno!
0162 „Doved’te mi pobratima moga,
0163 „I njemu sam dara donosio:
0164 „Dobra sam mu konja dovodio,
0165 „Dobra konja i mlada sokola.”
0166 Izlanu se momče iz Turaka:
0167 „Davno ti je pobro poginuo.”
0168 Kad to začu od Horvata Mato,
0169 Grčki zbori Grčiću Manojlu:
0170 „Dumendžija, Grčiću Manojle!
0171 „Ti otisni na dubljine lađu.”
0172 Kad to čuo Grčiću Manojlo,
0173 On otište na dubljine lađu,
0174 Povezaše trideset Turaka,
0175 Pa baciše u vodu studenu,
0176 Pa su lađu dvoru povratili
0177 I u lađi Ćurpilijć-vezira.
0178 Kad su došli dvoru bijelome
0179 Skupila se sva gospoda Srpska
0180 Sve im kaza od Horvata Mato,
0181 Sve im kaza, kakva je nevjera;
0182 Onda reče sva gospoda Srpska:
0183 „Što s’ činio, Ćuprilijć-veziru,
0184 Dobar tumbas vatre načiniše,
0185 I na vatri njega sagoreše.
Izbor
[uredi]- Sabrana dela Vuka Karadžića, Srpske narodne pjesme, izdanje o stogodišnjici smrti Vuka Stefanovića Karadžića 1864-1964 i dvestogodišnjici njegova rođenja 1787-1987, Prosveta. Pjesme junačke srednjijeh vremena, knjiga treća 1846, Beograd, 1988., str. 245-249.