Odblesak
Vratila si mi dane belih ruža,
Donela ljubav iskrenu i čednu,
Da sanjam, kad mi oči prošlost htednu,
Rumen, što žudno čar mladosti pruža.
I, pune sunca, tvoje oči piše
Bezdan saznanja s usne pune laži,
Vaskrsnuv nežnost koja oko vlaži,
Jer dasi Boga iz tvog nedra biše.
U vrt gde leže ispijene čaše
Na 'rpi cveća i zgažena granja,
Ti blesnu sunce svesnog osećanja,
Da dani krina mađijski se zbraše.
Kad u prah padne idol slavom sliven,
Tužno zacvili lovor ogoleo,
Priznaću tajom, sam u sebe skriven,
Da sam te, više no što znaš, voleo.
(1913)
