Ovce čuva, bogme, nazli Petko,
Po doline, bogme, po planine!
Ozdol idev aman, loši ljudi,
Loši ljudi, bogme, arambaše!
Uhvatiše, aman, nazli Petka, 5
Vezaše mu, bogme, obe ruke,
Oteraše Petku buljuk ozce.
Moli gi se, aman, nazli Petno,
Moli gi se, bogme i preklinje:
„Čujete li mene loši ljudi, 10
Loši ljudi, ajde, arambaše,
Puštajte mi moje obe ruke;
Da uzimam, lele, žut kafala,
Da zasvirim tanko glasovito,
Ajde, ja da mamim ozce vi terajte!" 15
Ej, — hej, toj su njega poslušali,
Odvezaše Petku obe ruke,
Pa zasviri tanko glasovito;
Aber dava Petko na daleko
I doziva, bogme, sestru Stanu: 20
„Stano — Cano, lele, moje zlato,
Donesi mi, aman, dъlgu pušku,
Dъlgu pušku, ajde, kremenliju,
Da utepam tija loši ljudi
I povratim naše buljuk ovce!” 25
Pevač i mesto zapisa
Pesma se peva u raznim prilikama, Gnjilane — Kosovo.
Reference
Izvor
Tatomir Vukanović: Srpske narodne lirske pesme, Radnički univerzitet, Vranje, 1975., str. 96.