Obje žene bolje od muža
Kad se ženi Osmanović-Đurđu,
On uzima Janočkinju Janju,
S njome bio devet godinica,
Kad nastala godina deseta,
Onda Đurđu Janji besedio: 5
"Oj Boga ti, Janočkinjo Janjo,
"Ja bi ti se nešto potužio,
"Al' ne znadem, hoćeš saslušati."
Besedi mu Janočkinja Janja:
"Gospodaru, Osmanović-Đurđu, 10
"Nisam tebi nikad zabranila,
"Ni od sad ti zabraniti neću."
Tad je Đurđu njojzi besedio:
"Evo prošlo devet godinica,
"Sad nastala godina deseta, 15
"A ti nemaš od srca poroda,
"Da sam uzo Karlovkinju Katu,
"Do sad bp mi dva sina rodila."
Kad je Janja reči razabrala,
Besedila Osmanović-Đurđu: 20
"Evo ide ta nedelja mlada,
"Spravićemo gospodsku užinu,
"Svu gospodu na užinu zvati,
"Oni će nas mlade rastaviti,
"Ti ćeš mene opremiti majki, 25
"A ti uzmi Karlovkinju Katu."
Što je rekla to je učinila.
Kad je došla ta nedelja mlda,
Spravila je gospodsku užinu,
Svu gospodu na užinu zvala, 30
Oni su ih mlade rastavili.
Tad besedi Osmanović-Đurđu:
"Čekaj mene bar godinu dana."
Ona njemu na to odgovara:
"Ne čekam te ni nedelju dana, 35
"A kamo li za godinu dana,
"Već ja idem mojoj staroj majki,
"Pa ću poći za Jankova sina,
"Koji me je u majke prosio,
"Prosio me, al' me nije dala." 40
Ode Janja svojoj staroj majki,
I pošla je za Jankova sina,
Đurađ uze Karlovkinju Katu.
Kad je bilo sedam godinica,
Glas dopade Osmanović-Đurđu, 45
Da je Janja dva sina rodila.
To je Đurđu vrlo mučno bilo,
Pa on piše Janočkinji Janji:
"Pošlji meni do dva sina tvoja."
Ali Janja njemu odgovara: 50
"Gospodaru, Osmanović-Đurđu!
"Ja ti mlade ne mogu poslati,
"Dok ne prođe još deset godina,
"I dorastu do konja viteza,
"I do britke sablje okovane." 55
Kad je prošla godina deseta,
Onda Janja sine dozivala,
Svakom dala sablju okovanu,
I po dobra konja osedlana,
Pa ih onda majka svetovala: 60
"Moji sini, moji sokolovi,
Sad idite Osmanović-Đurđu,
"Iz daleka konja odjašite,
"I po jedan u dvor ulazite,
"Ljubite ga u skut i papuču, 65
"Đurđevicu u desnicu ruku,
"Pak pazite šta će govoriti."
Digoše se dva Janjina sina,
Otidoše Osmanović-Đurđu,
Očima ih ispratila majka, 70
Kad su bili blizu bela dvora,
Poslušali svoju staru majku,
Iz daleka s konja silazili,
Po jedan su u dvor ulazili,
Ljube Đurđa u skut i papuču, 75
Đurđevicu u desnicu ruku,
Pa slušaju šta će govoriti.
Al' besedi Osmanović-Đurđu
Svojoj ljubi Karlovkinji Kati:
"Tako t' Boga, Karlovkinja Kato, 80
"Ti mi spravi gospodsku večeru,
"Pa mi zovi dva dželata mlada,
"Da pogubim dva Janjina sina,
"Zašt' ih nije kod mene rodila."
Tad besedi mlada Đurđevica: 85
"Gospodaru, Osmanović-Đurđu,
"Lasno ti je mlade pogubiti,
"I lasno je ucveliti majku,
"Teško j' jade olakšati majki,
"Već ih časti za nedelju dana, 90
"Pa im spravi po ruho junačko,
"Svakom podaj kalpak i čelenku,
"Podaj svakom sablju okovanu.
"I po dobra konja osedlana,
"Pa ih pusti njinom belom dvoru, 95
"Neka brižnu razvesele majku."
Đurađ ćuti, ništa ne govori.
Spravi Kata gospodsku večeru,
Pa posadi dva Janjina sina,
Posadi ih za trpezu zlatnu, 100
Pa je njima tiho besedila:
"Oj Boga vam, dva Janjina sina,
"Nemojte se mladi uplašiti,
"Niti vašoj kazivati majki,
"Što je reko neće učiniti 105
"Niti će vas mlade pogubiti."
Častila ih tri nedelje dana,
Pravila im po ruho junačko,
Svakom dala kalpak i čelenku,
I po jednu sablju okovanu, 110
I po dobra konja osedlana,
Pa ih njinoj otpustila majki.
